Ministarstvo koriguje osporene publikacije o seksualnom nasilju

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kako nema odgovornih ? Ako su ispravni i čisti a nisu, gde se dedoše najgrlatije zagovornice ovog sramnog pokušaja da se na jedan perfidan način ova lakrdija ugura u školske programe !? Jedna od njih je na Pinku u sav glas zastupala svoj projekat, mislim na gospođu Biljanu Lajović iz ministarstva !

2. Odgovorni? Nista? Toliko o pravnoj drzavi…

3. Naravno, leva liberalna agenda ne bi bilo toliko moćna i dominantna u svetu danas kada ne bi odgovorila na ovakav izazov: pritisak stručne javnosti i roditelja je doveo do povlačenja spornih obrazovnih paketa o seksualnom nasilju, namenjenih školiskim programima uzrasta dece od 3 do 18 godina. Dominacija levo liberalnih ideoloških normi već ima za poželjnu posledicu oduzimanje dece u nekim skandinavskim zemljama od roditelja (najčešće ruskh emigranata izbeglih od putinizma), jer po oceni lokalnih porodičnih komesara pokazuju preteranu količinu ljubavi i vezanosti za svoju decu. I sad se tu opet nešto mala i beznačajna Srbijica koprca protiv tako moćnog ideološkog biča.

   I upotrebljeno oružje je već viđeno – etiketiranje i difamacija. Isto oružje liberalne levice, umesto razumne debate, je već pokazalo razrornu autodestruktivnu moć u jačanju i pobedi Brexita i antipolitike u SAD. U ovom slučaju, sve što je podiglo svoj glas protiv obrazovnih paketa o seksualnom nasilju u školama je proglašeno za zasnovano na pisanju tabloida i kao takvo je bevredno i treš.

   Nije tačno. Ovim problemom se u poslednjih nekoliko dana bavi RELEVANTNA stručna javnost. Oglasili su se dr Miša Đurković u Politici, dr Zoran Milivojević, psihoterapeut, Unija sindikta prosvetnih radnika istaknuti i višestruko nagrađivani prosvetni radnici. Oni dakle imaju jasan legiimitet da o ponuđenom rešenju iznesu mišljenje.

   Šta je logički problem? Tačno, seksualno nasilje postoji, u porodici i van nje. Postoje takođe i deca čiji su roditelji ili starija braća i sestre narkomani. Da li treba onda SVOJ deci, SVIH uzrasta, objašnjavati razliku između brašna i kokaina, vakcine i dopa, aspirina i LSD-a? Postoje i deca čiji su ukućani kriminalci. Hoćemo li svoj deci u detalje objašnjavati šta su i kako izgledaju krvni delikti, ubistva, silovanja, razbojništva. Poenta je: da – devijacije u porodicama postoje u nekom, uglavnom maginalnom broju slučajeva, ali zbog toga ne treba izlagati decu detaljnim znanjima o devijantnim ponašanjima, a pogotovo u uzrastu u kome ona nisu u stanju da obično ponašanje i taktilnu roditeljsku nežnost koja im je potrebna za normalan i zdrav razvoj, jasno razlikuju od pojava kojima ih podučavaju ovi priručnici.

   Na kraju, cenjena komentatorka Vremena ne nudi odgovore na uznemirujuća pitanja – npr. da li je tačno da jedna od autorki, koja je i direktor NVO Incest Trauma Centar, nema nikakvo formalno obrazovanje za pripremu ovakvih priručnika, tj, da ima završenu srednju školu? Da li je takođe tačno da su autorke priručnika aktivistiknje LABRIS-a, organizacije za zaštitu prava lezbijki? Kakva je to i otkuda uopšte ikakava korelacija između pomaganja žrtvama seksualnog nasilja u porodici i gej aktivizma? Nije li ovde očigledan sukob interesa iz koga proističe jedna od teza iz priručnika da je porodica (klasična, konvencionalna) mesto gde se najčešće događa seksualno nasilje i gde stoga deci i preti najveća opasnost?