Ministarstvo za zaštitu životne sredine za povećanje zagađenja krivi vremenske uslove: Iz NEA tvrde da nije kriva viša sila, nego je sistem zakazao

S druge strane, stručnjaci iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) tvrde da je zagađenje vazduha antropogenog uticaja, ako izuzmemo prirodne izvore kao sto su vulkani i pustinjski pesak, koji kod nas nisu prisutni, te je kriviti meteorološke uslove za prekomerno zagađenje u Srbiji i Beogradu potpuno neosnovano.

Kako je Pavkov navela, prošle nedelje je formirano polje visokog vazdušnog pritiska nad Balkanom i centralnom Evropom, što je uslovilo stabilizaciju atmosfere, odsustvo strujanja vetrova i samim tim veću koncentraciju zagađujućih materija.

– Kriviti meterološke parametre za prekomerno zagađenje vazduha u Srbiji i Beogradu je potpuno netačna teza i služi skretanju pažnje sa odgovornosti institucija koje ne rade svoj posao u ovom sektoru i prebacivanja iste na faktore na koje se ne može uticati, odnosno na „višu silu“. Takođe je i geografski položaj pojedinih gradova, kao što su Užice, Valjevo, Novi Pazar, loš preduslov za nivo koncentracija polutanata, ali to nije razlog zagađenja. Ukratko meteorološki uslovi doprinose povećanju ili smanjenju koncentracija polutanata u vazduhu, koje su već emitovane iz poznatih izvora, objašnjava za Danas jedan od osnivača NEA Milenko Jovanović.

Glavni izvori zagađenja vazduha, nastavlja naš sagovornik, su individualna ložišta i manje toplane (do 50 MW), saobraćaj i industrijska postrojenja, pre svega energetski sektor, i na njih se mora delovati u ciju smanjenja emisija i urgentno i dugoročno u potrebnom obimu, a ne kozmetički.

– Primer je Plan kvaliteta vazduha za Beograd urađen u funkciji političke agende zamagljivanja problema, koji ne daje rok kada će se, primera radi, smanjiti broj ložišta (kojih je oko 300.000) za 50 odsto. Ali je istovremeno predvideo trošak od četiri miliona evra za apsolutno nepotrebnih 20 automatskih stanica i već dokazano nefunkcionalan softver za predikciju-prognozu zagađenja. Za taj novac moglo se promeniti više od 1.000 individualnih ložišta u Beogradu. Znači da će trovanje građana zavisiti od nekontrolisanih meteo parametara, a ne od onih koje plaćamo da nam štite zdravlje, ističe Jovanović.

Pavkov je takođe navela da su Vlada Srbije i Ministarstvo pre dve godine kao jedan od prioriteta istakli upravo aktivnosti na smanjenju aerozagađenja, „kroz jasne i precizne strateške ciljeve i mere“, te da će građani direktno da osete, već ove zimske sezone, ono što su te institucije uspele da urade.

„Uložili smo za dve godine 250 miliona dinara u podršku građanima da zamene individualna ložišta i 400 miliona u zamenu kotlova u javnim institucijama i toplanama. Valjevo, Kosjerić, Smederevo i drugi gradovi koji su imali velikih problema sa zagađenjem iz ovih izvora dobili su sredstva Ministarstva i taj problem je rešen. Najveći projekat je zamena 50 godina starih kotlova u kragujevačkoj toplani, u šta smo uložili 18 miliona dinara iz kredita EBRD. Ulagali smo i u projekte pošumljavanja i ozelenjavanja, a očistili smo i preko 700 divljih deponija širom Srbije. Svi ovi projekti su važni za unapređenje kvaliteta vazduha, što nam je i cilj, iznela je podatke Pavkov.

Međutim, Jovanović kaže da ne postoji ni naznaka trenda poboljšanja kvaliteta vazduha u Srbiji i Beogradu.

– Varijacije u nivou zagađenja od godine do godine su posledica upravo različitih meteo parametara ili slučajnih uticaja na već postojeći nivo emisija. Trenutno smo na evropskom tronu po broju smrtnih slučajeva vezanih za aerozagađenje na 100.000 stanovnika i to je indikator koji sve govori. Kako se može očekivati poboljšanje kvaliteta vazduha i govoriti o brizi države, kada smo uspeli da naše termoelektrane zagađuju pet puta više od drugih koje takođe koriste lignit. O tome bi trebalo da govore brižni funkcioneri iz životne sredine, pa i Vlade. Zamislite da kupimo automobil koji troši šest litara na 100 km, a mi sipamo gorivo zbog koga troši 30 litara, ističe Jovanović.

Samo kozmetički zahvati
Kako naglašava Jovanović, većeg angažovanja institucija na problemu zagađenja ima samo na rečima, ali u realnosti – ne, te se sve svodi na kozmetičke zahvate. „Pojedine lokalne samouprave, kao što je Užice, rade daleko više od proseka na tome uz sve limite koje imaju. Sadašnje aktivnosti koje su medijski praćene bombastičnim izjavama o posvećenosti države rešavanju aerozagađenja, kao što su donacija kupovine elektro-automobila, minimalan broj objekata sa povećanjem energetske efikasnosti i slično, ne mogu dati merljiv efekat poboljšanja kvaliteta vazduha ni za 100 godina. A dotle će i dalje biti preko 12.000 prevremenih smrti u Srbiji usled prekomerno zagađenog vazduha, zaključuje Jovanović.