Konzervativni predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko i njegov gruzijski kolega Mihail Sakašvili skovali su neobičan politički savez u „medijskom ratu“ sa Kremljom. Prema mišljenju stručnjaka, savez Lukašenka, koji je često nazivan poslednjim diktatorom u Evropi i Sakašvilija, šampiona sebi svojstvene demokratije, proističe iz zajedničke eskalacije konflikta između Rusije i njenih bivši sovjetskih suseda koji pokušavaju da uspostave bliže veze sa EU.
Rusija je prva počela medijski rat početkom meseca kada je državna NTV stanica emitovala dvodelni dokumentarac nazvan „Božji tata“. Film, s Lukašenkovim nadimkom, u stilu je mafijaških filmova Marlona Branda, priča priču o ubistvu za koje je okrivljen beloruski lider. Besan zbog ovakvog filma, Lukašenko je odgovorio tako što je omogućio velikom neprijatelju Rusije Sakašviliju da kaže što god hoće u intervjuu na beloruskoj televiziji, što je gruzijski lider i iskoristio da kazni Moskvu zbog rata 2008. u Južnoj Osetiji.
Sakašvilijevo pojavljivanje je bilo iznenađenje za mnoge, ne samo zbog njegovih tvrdnji da je Gruzija svetionik demokratije već i navoda iz 1995. da je Lukašenko pokrao izbore, da se obračunava sa disidentima te da „situacija nije bila lošija ni u doba Hitlerove Nemačke“.
„Možda ovo neće biti romansa na duži rok, ali se za sada interesovanja dvojice lidera podudaraju“, smatra Vladimir Zarikin, analitičar na Institutu CIS iz Moskve. „Ovo je situacija po principu neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj“, navodi Zarikin i dodaje da su ovi medijski napadi deo Lukašenkove borbe da zadrži status kvo.
Zajedljivi intervju Sakašvilija razbesneo je Moskvu, što odražava i reakcija predsednika parlamenta Borisa Grizlova koji je rekao da je emitovanje ovakvog intervjua „neprijateljski akt“. Da situacija bude još gora, mediji u Belorusiji koji su pod kontrolom države objavili su i izveštaj o ruskom premijeru Vladimiru Putinu čiji je autor opozicioni ruski lider Boris Nemcov.
Stotine hiljada kopija Nemcovog izveštaja, u kojem se optužuje Putin da je u vreme njegovog predsedničkog mandata korupcija procvetala, konfiskovala je Federalna služba bezbednosti kada je takav izveštaj objavljen prošlog meseca u Rusiji. Kremlj je na ovaj čin vlasti u Minsku odgovorio slanjem poziva dvojici uticajnih beloruskih opozicionara da se sastanu sa visokim zvaničnicima u Moskvi.
Javnost pamti da su se u prošlosti Lukašenko i Putin pojavljivali u javnosti u prijateljskom zagrljaju, toplo se pozdravljajući na bilateralnim samitima. Odnosi između dve zemlje, sa komplikovanim istorijskim vezama, pogoršani su u protekle dve godine zbog ekonomskih nesuglasica. Prošlog meseca njih dvojica su se posvađali oko dugovanja Minska za isporuke gasa iz Sibira, a pre godinu i po Moskva je zabranila uvoz proizvoda od mleka iz Belorusije nakon što je Lukašenko protestovao zbog cena gasa.
Arkadi Mošes, stručnjak pri beloruskom Čatam hausu, kaže da su konflikti između dve zemlje buknuli nakon što je Lukašenko promenio političku orijentaciju ka Zapadu. „Rusija želi da Belorusiju vrati u status svoje klijent države. Međutim, Lukašenko shvata da značajan deo populacije i poslovne elite njegove zemlje vidi Evropu kao budućnost dok Rusiju sve više posmatraju kao sovjetsku prošlost. Takođe, ona želi da ostane na vlasti.“
Prošle godine, EU je pokrenula svoj program Istočno partnerstvo čiji je cilj da se šest istočnoevropskih zemalja uključujući Belorusiju i Gruziju mnogo tešnje približe njenoj orbiti, na veliko ogorčenje Rusije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
