Miodrag Božović: Voždovčanin

Ni što je leto kasnije, kad su ambicije bile alavije, evroturneju završio protiv Ludogoreca i Sasuola. Nije ga dotuklo ni što ove sezone nije dobio nijedan od tri meča sa Partizanom, a to ovde ima posebnu težinu. Ni što je kroz Zvezdin dres provukao čak 16 stranaca, pretežno sumnjivog kvaliteta, a da nije promovisao nijedno Zvezdino dete. Božoviću je fotelju izmakao Stolica, poraz od Voždovca bio je direktan povod da podnese ostavku, tri kola pre kraja prvenstva, računajući i Kup, pet utakmica maksimalno.

Ali skoro ništa nije kao na prvi pogled. Božović je onomad, pre zamalo dve godine doveden u Zvezdu, javna tajna tvrdi da je po njega poslat državni avion, kao spasilac, „čudo neviđeno“, sila koja se pojavljuje niotkuda i rešava sve probleme. I zaista – osim pomenute kazahstanske mine, sve je prosečnom zvezdašu i izgledalo skoro pa idilično: osvojena je titula sa ogromnom prednošću u odnosu na Partizan, pa je i ove sezone Zvezda bila na čelu tabele od početka pa sve do minulog vikenda. „Ne bih voleo da mi navijači skandiraju odlazi“, rekao je Božović prošlog leta i učinio što je morao da to izbegne.

Imao je prosečnu fudbalsku karijeru, osim u Budućnosti i Zvezdi, igrao je i na Kipru, u Belgiji, ali i u Japanu, Norveškoj i Indoneziji. Trenerski posao započeo je u Beogradu sa Karaburme, a računajući i Zvezdu vodio je ukupno 12 klubova. Do prošlogodišnje titule sa crveno-belima osvojio je još samo jedan trofej, Kup Rusije sa ekipom Rostova. U Zvezdu je došao odmah potom pošto je u Lokomotivi iz Moskve podneo ostavku, iako se plasirao u finale Kupa. Ostavka mu je očito mnogo milija od otkaza.

Postoje dva tumačenja kako je rođeni Mojkovčanin koji će sledećeg leta navršiti 50 dobio nadimak Grof, po prvom nadenuli su mu ga zbog elegancije, manira, kraće – gospodstvenosti, po drugom – smislio ga je sam sebi iz istih razloga. Za vakta na klupi Zvezde, trudio se da u javnosti, pred novinarima zvuči drugačije, da bude nonšalantan i direktan. Bilo je u tom korpusu i nimalo „plemićkih“ istupa, čak i vređanja novinara, bilo je jasno da je apsolvirao da za opstanak na klupi Zvezde presudnija od fudbalskog znanja može da bude „žvaka“: koktel demagogije i populizma, patentirao je to odavno pokojni Miljanić. Na kraju je ipak svu odgovornost preuzeo na sebe, posle dve pretnje ostavkom, ova treća je bila i stvarna.

Zanimljivo je da je privatni život uspeo da sačuva „iza četiri zida“. Nezvanično: razveden je, iz tog braka sa izvesnom Holanđankom ima dva sina.