Miodrag Lekićfoto EPA/BORIS PEJOVIĆ

Miodrag Lekić demantovao je informacije objavljene u tekstu pod naslovom „Ko je Miodrag Lekić, (ne)suđeni crnogorski mandatar: Kritičar komunizma i nekadašnji ambasador Jugoslavije i SCG“ na portalu Danasa. „Netačna je objavljena informacija da sam lider Demokratskog fronta. Istina je da sam od  2015. godine do danas isključivo predsednik stranke Demos, sa čime je upoznata celokupna javnost“, navodi, između ostalog, Lekić.

Demanti Miodraga Lekića prenosimo u celosti u nastavku:

„Neistina je da postoje zakonske prepreke za moje učešće u procesu izbora i imenovanja mandatara za sastav vlade Crne Gore, zbog starosne granice. Pošto takvu tvrdnju još niko zvanično nije izneo u Crnoj Gori, „Danas“ je prvi, i za sada jedini, promovisao ovu neistinu.

Nije tačna informacija da sam poznat po prosrpskoj i svetosavskoj orjentaciji, kako je to izneto u tekstu. Tačno je da se tokom svoje dugogodišnje političke karijere zalažem za korektne i prijateljske odnose sa Srbijom, kao i drugim  državama u regionu, ali se nikada nisam bavio temom pravoslavlja, niti ikada u svojim radovima i izjavama pominjao reč svetosavlje, a dešavalo se i suprotno, da je moje delovanje karakterisano kao antisrpsko, što je takođe neosnovano.

Gruba neistina je da pokret koji vodim finansira Rusija. Pre svega, ja ne predvodim bilo kakav pokret, već političku partiju. Nikada nisam imao bilo kakve veze sa Rusijom, niti sam bilo kada bio u toj zemlji, zbog čega su posebno zlonamerni navodi da sam na bilo koji način finansijski povezan sa Rusijom, ili bilo kojim licem iz te zemlje.

Netačno je i da sam u svojim istupima kritičan prema nekadašnjem komunističkom uređenju države. Istina je da sam u svojim javnim nastupima i radovima u zemlji i inostranstvu zastupao stavove i mišljenja o pozitivnim i negativnim aspektima komunističke i socijalnističke Jugoslavije.

Suprotno tvrdnji u tekstu – nikada nisam bio polaznik Partijske škole u Kumrovcu.

Gruba neistina je da su za moja profesionalna dostignuća zaslužna pojedina lica i članovi moje porodice. Tačno je da sam Odlukom uz obrazloženje Skupštine Crne Gore izabran 1986. godine za člana Izvršnog veća Crne Gore i Republčkog sekretara za obrazovanje, kulturu i nauku, a Odlukom Savezne vlade 1990. godine, imenovan na mesto ambasadora SFRJ u Mozambiku, Lesotu i Svazilendu.  Uoči  mog odlaska u diplomatsku misiju, suprotno navodima iz teksta, upriličen je prijem od strane svih ličnosti na čelima nadležnih institucija, u skladu sa protokolom Saveznog ministarstva inostranih poslova.

Netačne su i zlonamerno iznete informacije u tekstu koje se odnose na moje angažovanje na italijanskim univerzitetima. Istina je da sam dvanaest godina bio ugovorni profesor na dva rimska univerziteta.

Neistina je da sam boravio u Sjedinjenim Američkim Državama  sa Predragom Bulatovićem, sa kojim nikada nisam putovao, a posebno ne u cilju lobiranja protiv nezavisnosti Crne Gore.

Suprotno navodu iz teksta, nikada se nisam bavio odnosom Beograda i Crne Gore, na način kako je to netačno izneto u tekstu.

Netačno je i da sam bio besan zbog smene ministra Vladimira Leposavića. Tačno je da sam prilikom glasanja o njegovoj smeni bio uzdržan.

Na kraju, netačno je da sam predsednik više odbora u Skupštini Crne Gore, jer sam predsednik jednog odbora ovog tela – za međunarodne odnose.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari