Miomir Kecmanović: Budući Novak

S tim što je plasman mlađeg mnogo veći, jer je za razliku od starijeg osvajača 12 grend slem titula i branioca titule u NJujorku prvi put u karijeri bio u prilici da se do samog kraja bori za trofej na nekom od turnira „velike četvorke“.

Pre ovogodišnjeg US opena, još maloletni Kecmanović stizao je do trećeg kola Australijan opena, Rolan Garosa i Vimbldona (sve ovog leta), da bi na poslednjem gren slemu u sezoni do poraza od Kanađanina Feliksa Ože-Ajasima „nanizao“ petoricu rivala, prepustivši im samo dva seta ukupno.

– Kad porastem želeo bih da budem kao Novak. Sviđa mi se kako Đoković igra, koliko je agresivan i psihološki jak. Voleo bih da imam njegovu čvrstinu – rekao je jednom prilikom sedamnaestogodišnji biser svetskog tenisa, kojem nije pošlo za rukom da odmah krene stopama svog uzora.

Što ne znači da neće jednog dana hodati istom stazom, ako nastavi pravilno da se razvija i sluša savete slavnog kolege i zemljaka, za kojeg kaže da mu, uvek kada im se ukrste putevi, skrene pažnju na bitne stvari, da poneku važnu lekciju i obodri, onako Đoković to ume. O Kecmanoviću lepo misle i pružaju mu potrebnu podršku i Dušan Zimonjić, Janko Tipsarević, Dušan Lajović i Filip Krajinović, s kojima je nedavno delio teren, svlačionicu i sto tokom priprema za meč Dejvis kupa Srbije s Velikom Britanijom na beogradskom Tašmajdanu.

– Momci su me super prihvatili. Hvala im na tome, stvarno su carevi. Mnogo mi znači što sam dobio priliku da budem sa njima, da treniram. Dali su mi bezbroj korisnih saveta – pričao je letos Miomir, čije je neumorno udaranje po loptici, i kad se završe treninzi, ostavilo poseban utisak na iskusne reprezentativce.

Ta želja za uspehom i veliki talenat odveli su ga u čuvenu Akademiju Nika Bolitijerija, na Floridi, gde je već neko vreme prebivalište zvanično šestog juniora sveta. Kada, par puta godišnje, dođe u svoj Beograd radi sa Petrom Đukićem, kako bi unapredio sve elemente igre, u njegovom slučaju karakteristične po agresivnosti i dobrom forhendu.

Miomir je rođen 21. avgusta 1999. godine, reket mu je još kao šestogodišnjaku postao deo svakodnevice, najviši plasman u karijeri mu je 843. mesto na ATP listi iz prošlog meseca, a kada ne pobeđuje (109 puta u singlu) ili ne gubi (30) na terenu uživa u čitanju, rekreativnom basketu i golfu.