Prošlonedeljna pobeda Emanuela Makrona na predsedničkim izborima u Francuskoj i odličan rezultat Pokreta Sloboda Roberta Goloba u Sloveniji, vratili su, bar na kratko, osmeh na lice Evrope.
Na žalost, za to vreme se nad Srbijom spuštaju tamni oblaci. Saopšteno je „da je podrška Evropskoj uniji pala na 35 odsto“. Iako ne verujem u potpunu istinitost predstavljenih podataka jer ih vidim kao deo kampanje zastrašivanja, prihvatiću da su publikovani sa dobrom namerom.
U svetlu takvih ocena, postavlja se pitanje: „Da li je većina ljudi u Srbiji danas i protiv mira u Evropi?“ Verujem da nije. Pridruživanje EU je jedini prirodni pravac u kome bi Srbija trebalo da se kreće. Za to smo se kao društvo opredelili još 2000. i više puta dosad to opredeljenje potvrdili. Taj pravac je rizično i opasno dovoditi u pitanje. Razvijeno, demokratsko, uređeno, ravnopravno, slobodno i nenasilno društvo je, sasvim sigurno, ono što velika većina nas u Srbiji želi.
Naglasiću da je i rodna ravnopravnost jedna od osnovnih vrednosti EU. Ona predstavlja prožimajući princip, koji je neophodno uključiti u svaki proces odlučivanja i doživljava se kao ključni preduslov ukupne ravnopravnosti, socijalne pravde, održivog ekonomskog rasta i razvoja društva. Takođe, ona spada u temeljno pravo i jedno od glavnih načela evropskog stuba socijalnih prava. Bez prhvatanja i primene ovih i ovakvih standarda, naše društvo ostaje zarobljeno u kandžama patrijarhata.
Žene čine više od polovine populacije u Srbiji. Zato je neophodno osigurati ravnopravnu zastupljenost njihovih potreba i interesa u svim sferama života. Bez uvođenja rodne perspektive, unapređivanja prava žena i rodne ravnopravnosti, nema ni dobrobiti za društvo u celini. Zato, pred Srbijom danas nije samo pitanje „EU da ili ne?“ Pred Srbijom je odluka da li će biti na strani slobode, pravde i osnovnog ljudskog prava – prava na život, ili na strani onih kojima ljudski životi i međunarodno pravo ništa ne znače. Onih koji ugrožavaju teško izgrađeni mir u Evropi. Neophodno je da se ponovo okupe sve proevropske snage i da se svi napori usmere na promenu kursa na kome se nalazi aktuelna vlast – da odustanemo od neodgovorne, kalkulatnske politike „sedenja na više stolica“ od koje ćemo, sad je sasvim jasno, trpeti dugoročnu štetu.
Vreme svrstavanja koje se svodi na izbor za i protiv rata ističe. A šteta je već načinjena. Razočaranost evropskih partnera vidi se na svakom koraku. Ne može Evropskoj uniji da bude važnije da Srbija postane njena članica, nego nama da se priključimo Uniji. Zato je potrebno hitno konstituisanje Narodne skupštine i hitan izbor proevropske Vlade. A zamajac koji bi Srbija, sa takvom Vladom pokrenula, mogao bi da pomogne i drugima u regionu da iskoriste ovaj period da se proces pridruživanja EU za sve zemlje Zapadnog Balkana ubrza. Ovo je prilika i za čvršću regionalnu saradnju, smirivanje tenzija i međusobnu podršku na putu ka EU.
Jer, ne zaboravimo, kada kažemo „evropske vrednosti“ mislimo na „mirno rešavanje sukoba, regionalnu saradnju, solidarnost, demokratsko odlučivanje i pravnu državu“.
Sve ovo, a mir pre svega, bili su i ostaju prioriteti žena.
Stavovi izraženi u ovom tekstu predstavljaju lična mišljenja i stavove autorki i autora i ne moraju nužno odražavati i stavove Fondacije „Fridrih Ebert“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
