Foto: Ivica VojnićPremalena je ova rubrika da u nju stane lik i delo jedne Mire Banjac. Iako 4. novembra puni 90 godina, a sama je na upravo otvorenoj izložbi njoj u čast na Palićkom festivalu rekla da je „tu negde otprilike kraj“, verujemo da će biti još mnoštva povoda da ona bude Ličnost Danas. I to ne kažemo samo kao kurtoaznu čestitku nekoliko meseci unapred.
Jer, dovoljno je pogledati njenu filmografiju i videti da je poslednje što je snimila nastalo prošle godine. Već dugo su to uloge baka i baba, čak i onih na samrti, pa i koje umiru („72 dana“, na primer), ali se Mira Banjac ne da.
Kako ipak ukratko sročiti tekst a ne reći tek zbirno – 160 uloga i 70 godina rada, ako se kao početak uzme njen prvi angažman u pozorištu u Sremskoj Mitrovici? Teško i lako. Pobrojati: tri puta antologijsko filmsko partnerstvo sa Batom Stojkovićem – „Čuvar plaže u zimskom periodu“, pa „Varljivo leto ’68“, pa „Balkanski špijun“; „supruga“ Zorana Radmilovića u „Šestoj brzini“, odnosno seriji „Priče iz radionice“ i, gotovo paralelno, njegova „ćerka“ Katica u „Radovanu Trećem“ u Ateljeu 212. Da zastanemo kod ovog njenog poslednjeg, matičnog pozorišta, kako se to kaže, i podsetimo na jednu anegdotu. U Atelje je došla iz Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, u kome je provela skoro 20 godina.
Učestvujući svake večeri u Radmilovićevim improvizacijama i bravurama, koje su ovu predstavu i učinile kultnom, i sama je ponekad svom velikom kolegi na sceni pokušavala da doskoči u onim trenucima kada je ta predstava odlazila nekim svojim (Radmilovićevim) tokom i slivala se u stvaran život. Pa joj je Radmilović u svom duhovito-oštrom maniru poručio: „Letećeš ti meni nazad u Srpsko narodno!“
U nabrajanju, zapravo odabiru, odlučili smo se i za ovo: maestralne epizode u „Radio Vihor zove Anđeliju“ („učeni“ a nakaradan govor njenog lika dovela je do savršenstva uz birokratsku uzrečicu „prestrojavaj se u hodu“) i u „Majstori majstori“, u kome se, promolivši se kroz šiber u đačkoj kuhinji, predstavlja rečima „isto takođe servirka“. Najzad, koliko još glumica, ne samo kod nas nego i u svetu, znate u ulozi kakva je ona njene Milade iz „Lepote poroka“ koja „živi za naturizam“.
Ispod ovoga mogle bi se pobrojati i nagrade, a one su – gotovo sve. I Dobričin prsten, i „Pavle Vuisić“, i „Žanka Stokić“ i Nušićeva i Sterijine, Zlatne arene, Oktobarske i Sedmojulske…
Rođena kao Mirjana u Erdeviku, u ratu je godinu dana bila u Prvoj proleterskoj brigadi, a nakon njega bila prva generacija glumaca koja je završila Pozorišnu školu u Novom Sadu.
Sve u svemu, dovoljno da na Vikipediji stoji – „najveća živa zvezda jugoslovenskog filma“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
