Mirjana Miočinović: Hrabra i dosledna

„Suočena sa užasnim razaranjem zemlje koju i dalje smatram svojom domovinom, sa divljačkim rušenjem najvrednijih spomenika kulture u čijim su okvirima nastale i one duhovne vrednosti o kojima predajem na ovoj školi, s neizmernim ljudskim stradanjem, a svesna činjenice da u tome i kao žrtva i kao rušitelj ima krupnog udela i narod kome sama pripadam, vođena dubokim osećanjem ogorčenosti i stida, ja Vas obaveštavam da u ovakvim okolnostima ne mogu i ne želim da držim nastavu na Fakultetu koji nije našao načina da se svemu tome usprotivi.“

Skoro tri decenije kasnije, nakon što je demonstrirala, na samom početku rata, šta znači biti dosledan, dostojanstven i hrabar, pre svega, čovek, a potom i profesionalac u poslu kojim se bavi, oglasila se pismom, ovog puta upućujući ga Skupštini grada Subotice, odnosno tamošnjem gradonačelniku, funkcioneru vladajuće SNS, koji je pokrenuo inicijativu da njen pokojni suprug, jedan od najvećih pisaca sa ovih prostora, postane počasni građanin tog grada.

„Smatram, s pozicija sopstvenih uverenja, da Vi, gospodine Gradonačelniče i Vaš skupštinski sastav ne zadovoljavate nijedan kriterij na kojem se zasniva pravo odlučivanja o stvarima koje su plod dara i čestitosti. Vi ste, u svojoj ukupnosti, nepomirljiva suprotnost svega što predstavlja Danilo Kiš svojim delom i svojim životom. Stoga su Vaši motivi nečasni i cilj im je zloupotreba imena Danila Kiša za najprizemnije ciljeve jedne političke partije, čiji ste Vi član, partije koja je svojim destruktivnim delovanjem, uz ostalo, nanela ogromnu štetu kulturi“, napisala je Mirjana Miočinović, kao nosilac autorskih i intelektualnih prava na celokupno Kišovo delo. Skupština Subotice se ovih dana oglušila o ovaj njen zahtev.

Imala sam priliku da lično upoznam Mirjanu Miočinović. Smatram to poznanstvo jednim od najvrednijih u životu. Neverovatna inteligencija, brzina misli, ali i blagost, dobronamernost i duhovitost, koji izbijaju u gotovo svakoj njenoj rečenici, pokretu i, u načelu, celokupnoj pojavi, predstavljaju ogromnu inspiraciju i najjasniji uvid u to kako izgleda žena genije, ličnost koja je na svim nivoima vanredna i čija snaga prevazilazi običnost svakog trenutka.

Rođena je u Beogradu. Po profesiji je teatrolog. Objavila je nekoliko desetina knjiga, koja uveliko predstavljaju najznačajnija dela iz oblasti kojom se bavi. Dobitnica je Sterijine nagrade za teatrologiju (1991.), Sterijine nagrade za naročite zasluge (2005.) i „Lovorovog venca“ (2011.), nagrade za životno delo u polju teatrologije koju dodeljuje Pozorišni muzej Vojvodine. Sa Danilom Kišom je provela ogroman deo stvaralačkog perioda. Živi sama u jednom od beogradskih stanova, okružena hiljadama knjiga i slika. Pravi preslatku limunadu u staklenom bokalu, i ponekada zapali cigaretu, da, kako kaže, pravi društvo svojim gostima koji puše.