Država treba da pomogne, a ne da stvara beskućnike: Mirjana Raković četiri decenije održava Spomen kuću „Sava Šumanović“, a sada je Galerija iseljava

Krajem 2023. Upravni odbor Galerije obavestio je Mirjanu da joj neće produžiti Sporazum o korišćenju pomoćnog objekta, vlasništva Opštine Šid, koji su joj do sada na godišnjem nivou produžavali. Mirjani Raković je tada ukazano da mora da se iseli u roku od 30 dana, a 31. januara nadležni su došli kako bi ,,izvršili primopredaju“.

Aktivista Krova nad glavom Jovan Milovanović koji je tog dana bio na licu mesta u Šidu, za Danas kaže da se veliki broj ljudi okupio da podrži Mirjanu. On je istakao ironiju u tome da su iz UO Galerije naveli da je iseljenje Mirjane „u interesu zajednice“, ali da su Šiđani okupljeni u velikom broju pokazali svoj pravi interes i solidarnost sa Mirjanom. Epilog je da Mirjana za sada ostaje u pomoćnom objektu dok se spor pravno ne reši.

– Stav Krova je da se žena od 69 godina, koja živi tu decenijama, ne sme izbaciti na ulicu. Iz Galerije navode da je „u interesu šire zajednice“ da objekat u kome Mirjana živi bude slobodan za nekakva okupljanja (realizaciju kulturnih delatnosti) iz čega proizilazi da je u interesu zajednice da žena od 69 godina ostane bez doma – primećuje Jovan.

On dodaje da je ohrabrujuće koliko je ljudi, komšija, Mirjaninih prijatelja i lokalnih medija došlo da zabeleži šta se dešava.

– Komšije su vrlo otvoreno govorile sa čalanovima Upravnog odbora i dali im do znanja ono što misle, da žena mora negde da živi, da je tu već 40 godina, da je predana radu i da je svi u toj zajednici podržavaju u tome da ona ostane u svom domu – naglašava Jovan

Inače, sve je počelo u momentu otvaranja Spomen kuće, sredinom osamdesetih, kada je Galeriji bila potrebna porodica koja će u toj kući da živi, održava je, brine o stvarima i prima posetu…

– Ja sam to prihvatila. Za uzvrat smo dobili besplatan stan koji se prvo nalazio u samoj zgradi Spomen kuće. Ovaj objekat u kome sada živim, koji je sporan, a u stvari sporna sam ja, sagrađen je 1999. godine – priseća se Raković.

Njeni problemi su počeli kada se, kako kaže – suprotstavila direktorici galerije i Optini Šid. Prvi put je pismeno 2013. godine podnela molbu da joj se trajno reši stambeno pitanje, da bi imala siguran dom, jednog dana kada ne bude mogla da radi.

– Sad imam 69 godina. Tada su rekli da nemaju ništa adekvatno što bi mogli da mi pruže, ali su mi produžili ugovor. Svake godine sam do 2023. obnavljala taj sklopljeni ugvor u kome stoji da ja koristim stambeni objekat, s tim da obavljam poslove navedene u njemu, održavam kuću i dvorište – kaže Raković.

Galerija je u tom periodu radila ceo dan, a ona je bila zadužena da prima posetioce. Radila je i Mirjana, bez i jednog slobodnog dana. Upitana da li je za taj svoj angažman dobila zdravstveno, penziono i sve što ide uz radni odnos, sagovornica odgovara odrečno.

– Ne, ni do dana današnjeg nisam imala zasnovan radni odnos niti socijalno, niti bilo kakva primanja. Prvih 20 godina dok sam radila koristila sam socijalno sa Biroa za zapošljavanje, a kada mi je suprug preminuo 2003. nasledila sam njegovu penziju, koja trenutno iznosi negde oko 24.000 dinara – kaže Raković.

Srećom, sin joj je zaposlen, ali Mirjani tu činjenicu zlonamerno prebacuju, ukazujući kako je dovela sina da živi u pomoćnoj kuću, bez uzimanja u obzir da je njen sin bio treći razred osnovne škole kada je Mirjana dobila smeštaj u Spomen domu „Sava Šumanović“.

Uzdrmana svim tim okolnostima, ona se dala na proučavanje toga šta zakon kaže na temu. Saznala je da je stanodavac dužan da, ako stanoprimac radi za njega, stanoprimcu isplati pola ličnog dohotka, dok ostalo ide za stan. Nebrojano puta je odlazila na konsultacije u Opštinu Šid odakle su joj govorili: „možda se nešto nađe“, što je njoj ulivalo nadu. Mislila je – ima vremena.

– Volim svoj posao, mnogo pohvala od posetilaca sam dobila. Savesna sam osoba i tako obavljam posao. Usput sam posetiocima bila i kustos, pošto ljudi koji dolaze u posetu očekuju da čuju i neku priču. Nisam to po zanimanju, ali sam neke stvari naučila – kaže Raković.

Ona ističe da je krajem prošlog meseca, kada su došli da izvrše popis inventara i primopredaju stana, odbila da se iseli.

– Napisala sam primedbu da sam nezadovoljna procedurom i načinom na koji se moje iseljenje vrši i razljutila ljude u Opštini – nastavlja Raković pojašnjavajući da je kuća u kojoj živi opštinsko vlasništvo, dato Galeriji na upravljanje.

U odgovoru na Mirjaninu molbu za stambenu podršku (tj. na preseljenje u neki drugi objekat u vlasništvu opštine) stoji da ,,Opština Šid u javnoj svojini ne poseduje objekte koji bi rešili njeno stambeno pitanje“. Međutim, iz Krova nad glavom ističu da prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada jedinice lokalne samouprave (u ovom slučaju opština) imaju obavezu pružanja stambene podrške osobama koje nisu u stanju da sebi samostalno obezbede krov nad glavom i dužni su da obezbede sredstva za finansiranje stambene podrške.

Kada su zakonske obaveze u pitanju slično pojašnjava i koordinator pravnih poslova Dragiša Ćalić iz Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, koji se bavi Mirjaninim slučajem. On kaže da je u toku sudski postupak kojim imenovana traži da se utvrdi pravo na korišćenje i u kojem se traži donošenje privremene mere zabrane iseljenja.

– Tužba je podneta u skladu sa postojećom sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava i domaćih sudova. Nadamo se da će sud imati sluha za ovaj problem. I u ranijim slučajevima sudovi utvrđivali pravo na dom, što znači da država nema pravo da izbaci nekoga na ulicu ako mu nije obezbedila alternativni smeštaj. Alternativni iz razloga što organi javne vlasti nemaju pravo da stvaraju beskučnike svojim odlukama i postupcima – ukazuje Ćalić.

On dodaje i to da je zastupnik opstine Šid i Galerije dao obećanje na zapisnik da Mirjana neće biti iseljenja do okončanja postupka.

Dnevni list Danas uputio je pitanja na mail Galerije „Sava Šumanović“, ali do zaključenja ovog broja, odgovore nismo dobili.

U međuvremenu se održalo i prvo ročište, na kojem su od tužene strane iznete dve ponude, ali neprihvatljive. Sledeće je zakazano za 8. mart.

– Jako mi je važno da moj sin i ja i dalje imam podršku naših sugrađana i medija, jer se tako povećava broj ljudi upućen u problematiku. Ljude sa problemima, mobingom i ostalim pritiscima na njih i njihove porodice treba ohrabriti da se pobune, iznesu svoju priču u javnost bez straha, jer je strah najveći neprijatelji čovekov – zaključuje Mirjana Raković.

Pritisak da se sama iseli preko uvećanog računa za struju

Još jedan pritisak na Mirjanu, čija primanja iznose 24.000 dinara mesečno, izvršen je kada su joj promenili obračun utroška električne energije iz ,,garantovane“, koju inače plaćaju domaćinstva i fizička lica, u ,,komercijalnu“. Sada joj se cena struje obračunava kao Galeriji, te joj je „natovareno“ da plaća još polovinu od onoga koliko bi inače kao fizičko lice platila za utrošak električne energije.