Mirjana Savanov, foto: J. Patarčić„Presrećna sam zbog nagrade i mnogo mi znači, jer je svakom prosvetnom radniku to kruna karijere, ali i potvrda da su trud i rad prepoznati“, kaže za Danas Mirjana Savanov, profesorka razredne nastave u Osnovnoj školi „Matija Gubec“ iz Tavankuta, povodom dobijanja Svetosavske nagrade.
Mirjana Savanov je rođena 1973. godine u Subotici, gde je završila Višu pedagošku akademiju, a potom i Učiteljski fakultet u Somboru. Od početka karijere, 1994. godine, radi u Osnovnoj školi „Matija Gubec“, u Donjem Tavankutu kao profesorka razredne nastave, a poslednjih 15 godina predaje i izborni predmet „Bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture“.
Njen doprinos obrazovanju bunjevačke zajednice je nemerljiv, budući da je autorka Nastavnog plana i programa za „Bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture“ od 1. do 4. razreda i koautorka Nastavnog plana i programa za 5. razred istog predmeta.
Takođe, koautorka je „Bunjevačke čitanke“ za 1. i 2. razred, „Bunjevačke čitanke“ za 3. i 4. razred, udžbenika za 5. i 6. razred „Rič po rič – bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture“ i „Metodičkog priručnika za učitelje uz Bunjevačku čitanku“, a njeno ime i prezime stoji iza niza stručnih radova i didaktičkih materijala za nastavu.
Rešenjem ministra prosvete je od 2017. godine savetnica – spoljna saradnica za izborni predmet „Bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture“, a Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine dodelio joj je 2018. godine priznanje „Mijo Mandić“ za poseban doprinos u oblasti obrazovanja.
Ove godine, za doprinos u unapređivanju obrazovanja nacionalnih manjina, Ministartsvo prosvete joj je dodelilo Svetosavsku nagradu.
Kako je izgledalo uvođenje bunjevačkog jezika u obrazovni sistem i koliki posao je čekao vas i vaše kolege da bi učenici mogli da uče ovaj jezik u školama?
-Kada smo počeli sa uvođenjem bunjevačkog jezika, u Nacionalnom savetu smo imali tim i činili smo ga Nedeljka Bašić Palković, Mijo Mandić i ja. Nas troje smo napravili odabir tekstova i tema koje će ući u Nastavni plan koji ćemo ponuditi Ministarstvu prosvete i sadržaji iz tog plana su bili predviđeni za realizaciju predmeta. Kada je odobreno da bunjevački jezik uđe u obrazovni sistem školske 2007/2008. godine, trebalo je sastaviti materijal učiteljima koji su se javili da predaju bunjevački i mogu da kažem da je bilo jako teško, jer je sve te tekstove trebalo prilagoditi uzrastu dece, osmisliti pitanja i postaviti cilj učenja određenog teksta ili lekcije. Svim kolegama koje su pristale da predaju bunjevački sam dala preporuku da ništa to nije komplikovano i nemoguće da se realizuje, već da na ovaj izborni predmet treba primeniti sve ono što smo učili i za šta su nas osposobljavali na Učiteljskom fakultetu. Dokazalo se da primena postojećih nastavnih metoda, oblika rada i nastavnih sredstava mogu i te kako da pomognu da se nastava bunjevačkog realizuje tako da bude zanimljiva, sadržajna i da možemo da prenesemo učenicima sva potrebna znanja.
Koliki je značaj očuvanja bunjevačkog jezika?
-Značaj je veliki, jer se uvođenjem bunjevačkog jezika u sistem obrazovanja, on na neki način izvukao iz porodične intime, podigao na viši nivo i roditelji učenika su mogli da se uvere da i bunjevački jezik može da bude deo naučnih saznanja i da učenici mogu da prošire svoje znanje iz oblasti jezika i elemenata nacionalne kulture. Treba imati u vidu da deca dolaze na bunjevački jezik sa određenim predznanjem, jer su to deca iz bunjevačke zajednice, naročito u Tavankutu, i nama školsko gradivo zapravo služi za proširivanje i bogaćenje tog znanja. Ima dosta toga što se ne zna iz jezika, kulture i tradicije i ovaj predmet pomaže da se jezik ne zaboravi.
Kakav pristup negujete u nastavi i koliko su đaci zainteresovani za učenje bunjevačkog jezika?
-Sadržaji koji su predviđeni Nastavnim planom i programom su izuzetno zanimljivi, ali da bismo ih približili deci, tu je do izražaja došla naša učiteljska stručnost, kreativnost i svestranost. Takav pristup nastavi i učenicima je omogućio da ovaj predmet bude zanimljiv. Deca su jako zainteresovana i u velikom broju su do sada upisivala bunjevački jezik. Ono što kao zajednica možemo da se pohvalimo, jeste da je bunjevački jezik namenjen učenicima iz bunjevačke zajednice, ali i deci iz drugih nacionalnih zajednica i deca su bila ta koja su sa oduševljenjem prenosila svojim vršnjacima utiske sa bunjevačkog. To je doprinelo da se broj učenika iz godine u godinu povećava, a takođe se povećao i broj škola i prosvetnih radnika. Da bi se to zadržalo, potrebno je jako puno snage, energije i truda u realizaciji samog časa i moram da priznam, a to će priznati i moje kolege, da nakon dvočasa budemo jako umorni i iscrpljeni od angažovanja u animiranju dece i prenošenju znanja. Međutim, sve to pada u senku kada vidimo da su deca aktivna i zainteresovana.
Šta je ono što još nedostaje da bi nastava na bujevačkom jeziku bila kompletna?
-Očekujemo udžbenik za 7. i 8. razred koji treba da izađe, nadamo se, do kraja ove godine. Udžbenici koje imamo su zaista kvalitetni i obogaćeni su kjuar kodovima, tako da to deci omogućava da u svakom trenutku mogu da prošire znanje kada čitaju lekciju. Kada očitaju kjuar kod, on im omogućava da čuju kako se pravilno izgovaraju reči i akcentuju. Ako je neki običaj, mogu da vide snimak sa Dužijance, Velikog prela. U ovom izbornom predmetu je veoma bitna i izrada rukotvorina, rad sa slamom i prirodnim materijalima i tu se akcenat stavlja na razvijanje motorike kod dece i kreativnosti. Ima mnogo praktičnog rada, od usvajanja koraka narodnih igara, do izrade sličica od slame, tako da mislim da zaista imamo bogat materijal.
Uz bunjevački jezik, takođe ste profesorka razredne nastave i predajete srpski jezik. Gotovo svake godine pripremate đake za takmičenja iz matematike i recitovanja, šest godina ste vodili i sekciju modernog plesa u svojoj školi, a takođe ste promovisali atletiku među učenicima u saradnji sa Atletskim klubom “Spartak”. Da li je sve to potrebno da bi neko bio dobar prosvetni radnik?
-Prosvetni radnik treba da bude svestrana ličnost, jer mi učestvujemo u brojnim aktivnostima koje ne moraju biti srodne. Sve što sam radila, radila sam s ciljem da zadovoljim potrebe svojih đaka, jer svako dete ima afinitet prema nečemu i u svakom od njih se krije talenat za nešto, a učešćem u raznim ativnostima se to otkriva. Cilj svega toga je razvijanje samopouzdanja kod učenika, jer kad učenik oseti da je uspešan u nekoj oblasti, on jača samopouzdanje. Dete je srećno i rado dolazi u školu, odmah se olakšava socijalizacija i sklapanje prijateljstava, jer se svako ističe u nečemu. Ako bismo forsirali samo jednu oblast i jedno ili dvoje dece, ostali učenici bi bili zapostavljeni i kroz moj dosadašnji rad sam se trudila da svako od njih pronađe svoje skolonosti i veštine. To mi je bio cilj kao prosvetnom radinku i uvek sam mislila kako takav rad mora dati rezultate. I dalo je. Zato je ova Svetostavka nagrada kruna mog dosadašnjeg rada sa svim generacijama, ne samo na bunjevačkom jeziku, i motiviše me da nastavim još bolje da radim u budućnosti.
Ma, bunjevački je lak
“Ljudi sa rezervom primaju bilo šta što se odnosi na bunjevački jezik. To je prisutno u Subotici, pa čak i u Tavankutu, i neko će reći: ‘Ma, bunjevački je lak, to svako zna’. Međutim, ja kažem da je lako kad mi divanimo, ali kad nešto moraš da staviš na papir, moraš da budeš izuzetno dobar poznavalac i srpskog i bunjevačkog jezika, da bi mogao određene jezičke norme da postaviš”, kaže Mirjana Savanov.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
