Mirko Popović (RERI): Najveći zagađivač je oligarhija (PODKAST, VIDEO)

Država zarobljena oligarhijom ne može da doprinese razvoju privrede drugačije nego da prodaje prirodne resurse.

Nedospustivo je odgovornost za zagađenja prebaciti na građane, država je ta koja ima odgovornost i mere da se bavi zagađivačima.

U današnjem svetu energetska efikasnost je prvi uslov za zdraviju životnu sredinu, naveo je u rubrici “Intervju na mreži” na FB stranici lista Danas Mirko Popović, programski direktor RERI-ja.

– Neophodan supstrat takvog sistema upravljanja životnom sredinom je neodgovornost i netransparentnost. To je okvir u kome se onda pojavljuju investitori, nebitno je da li su kineski, mada su oni specifični jer su se pojavili u oblasti teške industrije, koja sama po sebi zagađuje životnu sredinu. Ta tema jeste aktuelna u kontekstu evropskih integracija Srbije ali i u širem međunarodnom kontekstu, tiče se obaveza Srbije prema Ujedinjenim nacijama i Pariskom sporazumu. Velike investicije, koje vlast proglašava kapitalnim poput onih u Smederevu, Boru i Zrenjaninu a radi se o industrijama koje su same po sebi zagađivači, RERI prati kroz sprovođenje propisa i načina na koji to država obezbeđuje. To je zato što su to veliki projekti, koji u značajnoj meri utiču na životnu sredinu i gde je prilično jasno da se tamo ne sprovodi sve po zakonu. Govorimo o ovim slučajevima, Ziđinu i Linglongu, jer su kršenja zakona vidljiva. Samo u Boru emisije sumpordioskida i arsena višestruko su prevazišle dozvoljene doze u vazduhu i vodi – navodi Mirko Popović.

Bilateralni ugovori sa stranim investitorima, prema Popovićevim rečima, sasvim su netranspartni, jednostavno ne omogućavaju da se takve investicije stave u zakonski okvir.

– Bar je tako u slučaju Bora i Smedereva. I onda kada se utvrdi zagađenje i propusti, državni organi kompaniju kazne za privredni prestup i puste je da radi i dalje isto. Iako inspekcija ima mnogo jača ovlaštenja, može i da zabrani rad, to se ne dešava. I onda govorimo o tome da li su zdravlje i životi važniji od stranih investicija, pa izgleda da nisu – kaže Popović.

U Zrenjaninu je najsvežiji primer, kako kaže, gde je Reri utvrdio brojne nezakonistosti, pre svega od strane organa javne vlasti na nivou gradske, pokrajinske i državne uprave, pa zatim izdašnu novčane pomoći Linglongu-

– Mi sada tamo imamo gradnju bez građevinske dozvole. Dakle, kada neko može da gradi bez dozvole, kada može da gradi bez procene uticaja na životnu sredinu, kada može da mimoiđe primedbe preko 200 građana, mi onda ne govorimo o visokom stepenu sumnje u korupciju već imamo užasan problem kako se država ponaša prema stranim invetsitorima i šta im sve dozvoljava da rade. Zagađenje životne sredine je opasno po zdravlje, ekonomiju i planove pristupanja EU, ali je najveća opasnost u tome što to razara državu a građani gube poverenje u institucije. Država zarobljena oligarhijom ne može da doprinese razvoju privrede drugačije nego da prodaje prirodne resurse – tvrdi Mirko Popović.

Na pitanje šta građani mogu da urade po tom pitanju popović tvrdi da mogu da se bore da državu ne prepuste.

– Građani ne smeju i ne treba da se odreknu svoje države. Imaju i dalje institucionalni okvir koji nisu dovoljno koristili, ne bi li spasli institucije. Slučaj koji je RERI vodio povodom izgradnje gondole na Kalemegdanu pokazuje da je to moguće. Nekoliko poništenih građevinskih dozvola za gradnju mini hidrocentrala, zatim poništenje procene proširenja topionice u Boru jesu pokazatelji da se može suprostaviti. Borba se vodi oko oslobađanja institucija a ne da se borba premešta na neki drugi plan. Institucije i država su resurs koji može da omogući da zadovoljimo potrebe za pravednom državom, u kojoj se štiti javni interes. Zato ne možemo da se izmičemo i kažemo “ oni su zauzeli sudove, skupštinu”. Ako hoćemo vladavu prava onda moramo svakodnevno da je praktikujemo – kaže Popović.

Sagovornik Danasa objašnjava da je bitka za gondolu bila bitka za očuvanje beogradske tvrđave i da je to pobeda Beograđana i svih slobodnih ljudi u zemlji.

Na pitanje da li su individualna ložišta najveći zagađivači popović je odgovorio da ona jestu veliki problem u Srbiji.

– Postoji dovoljno dokaza da je zagađenje iz individualnih ložišta veliki problem. Građani trebaju da znaju da korišćenje ogrevnog drveta u uređajima niske toplotne moći isto može da zagađuje, to je problem jer mnogo naših građana koristi za grejanje ili dogrevanje drvo. Da bi se problem rešio, mora se utvrditi ko su pojedinci koji lože i koliko bi koštao prelazak na bezbednije grejanje. Ali ima i dobrih primera, ima lokalnih samouprava koji su krenuli u konverziju grejanja, poput Užica. Sada se u Beogradu planira popisivanje individualnih ložišta, a ja pitam šta su čekali pet godina. Nedospustivo je odgovornost za zagađenja prebaciti na građane, država je ta koja ima odgovornost i mere da se bavi zagađivačima. Posebno je nedopustivo da o temi grejanja, potrošnje i zagađenja govore nevladine organizacije umesto gradske uprave. U današnjem svetu energetska efikasnost je prvi uslov za zdraviju životnu sredinu – objasnio je Mirko Popović.

Zagađenje jeste političko pitanje

Protest je logična reakcija na sve što se dešava u oblasti ekologije ali i u drugim sferama. Pitanje zagađenja životne sredine jeste političko pitanje. Onaj ko protestvuje on se nužno ne svrstava uz neku političku partiju, već uz ideju da živi u zdravijoj i čistijoj sredini. Ako tako shvatimo politiku, onda to jeste političko pitanje. Ne treba prihvatiti tezu da ne mogu građani da se bave politikom, legitimno je da građani učestvuju u kreiranju javnih politika.