Foto: FoNet/ Kostadin KamenovPoslednji put kada se našao u ovoj rubrici, Miroslav Lazanski je zamolio uredništvo Danasa da objavi neke „male ispravke“ koje su se potkrale autoru „naravno ne iz zlobe, već zbog mladosti i novinarskog neiskustva“.
Upravo ta sklonost da odgovara, demantuje i šalje ispravke razlog je zbog kojeg se ponovo našao u ovoj rubrici.
Ovoga puta Miroslav Lazanski, dugogodišnji vojnopolitički komentator, a odnedavno i ambasador Srbije u Rusiji, nije odoleo da demantuje skeč humorističke emisije PLjiŽ.
„Gospodo, i ja sam se smejao ovim forama, ali istine radi, ambasada Srbije u Moskvi nikada nije ostala bez struje i grejanja. Jer, grejanje i struja u Moskvi su bagatela“, između ostalog Lazanski je napisao na Jutjub kanalu Mićka Ljubičića, demantujući očiglednu metaforu zahlađenja odnosa između Srbije i Rusije.
Lazanski je novinarsku karijeru započeo u zagrebačkom Poletu, a vojnom tematikom počinje da se bavi u Vjesniku. Nakon toga pisao je za zagrebački Danas, NIN i Politiku ekspres. Početkom devedesetih prelazi u Politiku.
U karijeri je, kako je sam istakao, „intervjuisao dva vrhovna komandanta NATO-a, tri maršala SSSR, šefove KGB-a, KHAD-a, pedesetak ministara odbrane i načelnika generalštaba svetskih armija“.
Izveštavao je iz ratnih sukoba iz Avganistana, Čečenije, Iraka, Irana, Somalije…
Na Jutjubu, istom onom gde je Lazanski demantovao skeč PLjiŽ-a, i dalje se nalazi isečak emisije u kojoj je Lazanski pred bivšim poverenikom za informacije Rodoljubom Šabićem brani odluku vojske da ne dostavi medijima informacije o broju pilota i sati naleta.
Usred diskusije Šabić je iz sakoa izvukao kopiju teksta u kojem se iznose upravo ti podaci, a autor teksta je bio niko drugi do sam Lazanski.
U demantiju koji je posao Danasu, Lazanski je ovaj slučaj okarakterisao kao „klasičnu sačekušu“, koja pokazuje da ni Šabić, ali ni autor teksta ne razumeju razliku između ukupnog godišnjeg broja sati naleta pilota od broja sati naleta pilota na pojedinim tipovima aviona.
Demantovao je i da je pre nekoliko godina na prijemu u Ministarstvu odbrane ušao u polemiku sa novinarkom Insajdera, koja je pokušala da postavi pitanje tadašnjem ministru Zoranu Đorđeviću.
Kako je pojasnio, tada je samo pokušavao koleginici da pomogne da razume procedure oko izvoza naoružanja.
Nije demantovao da je rođen 18. septembra 1950. godine u Karlovcu i da je diplomirao na Pravnom fakultetu u Zagrebu.
Demantovao je da mu je najpoznatiji član porodice tetka – Biljana Plavšić. Poznatiji od nje je njegov pradeda Dionisije Plavšić iz Visokog, najbogatiji Srbin u centralnoj Bosni do 1941. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
