Miroslav Lazanski: U Rusiju s ljubavlju

Drugoplasirana je zvezda narodne muzike Miroslav Ilić. Miroslav koji na ovom govornom području budi najviše interesovanja korisnika interneta je Lazanski, dugogodišnji vojnopolitički komentator Politike i novi ambasador Srbije u Moskvi.

Početak njegove karijere vezuje se za zagrebački „Polet“. U „Vjesniku“ počinje da se bavi sektorom koji će postati sinonim za njegovo ime – vojnopolitički komentator. Pisao je za zagrebački nedeljnik „Danas“, beogradski „NIN“ i „Politiku ekspres“. U zoru raspada Jugoslavije prelazi iz „Danasa“ u „Politiku“. Odgovarajući kolegama zašto baš u „Politiku“ kazao je: „Kada fudbaleri prelaze iz Zagreba u Beograd, niko ne ide u Partizan ili u OFK, već samo u Crvenu zvezdu.“

Sumirajući svoju karijeru pisao je da je „intervjuisao dva vrhovna komandanta NATO-a, tri maršala SSSR, šefove KGB-a, KHAD-a, pedesetak ministara odbrane i načelnika generalštaba svetskih armija“.

Kao ratni izveštač javljao se iz Avganistana, Čečenije, Iraka, Irana, Somalije… Pre dve i po godine iz Sirije je poslao suvu ekskluzivu, intervju sa Bašarom al Asadom. Nešto manje pažnje privukao je njegov intervju sa Ismetom Bajramovićem Ćelom, čovekom za koga više ljudi tvrdi da je u trenutku kada je razgovarao sa Lazanskim bio mrtav već osam godina.

Uvek blizak vlastima, posebno poslednjih godina, umeo je da brani neodbranjivo i dovede u pitanje novinarski kredibilitet. Možda najbolji primer toga je TV duel sa tadašnjim poverenikom za informacije od javnog značaja Rodoljubom Šabićem. Dok je Lazanski pravdao odluku Ministarstva odbrane da ne dostavi medijima podatke o broju pilota i sati naleta, Šabić je iz sakoa izvukao kopiju novinarskog teksta u kojem se iznose ti podaci, a koji je napisao upravo komentator Politike.

Koliko je blizak vlastima pokazuje i epizoda od pre dve godine u Ministarstvu odbrane, prilikom prijema koji je za novinare organizovao tadašnji ministar Zoran Đorđević. Lazanski je tada, pred novinarima svih beogradskih redakcija, ušao u polemiku sa novinarkom Insajdera koja je pokušavala da postavi pitanje ministru Đorđeviću.

Formalno, u politiku je ušao 2016. godine kada je zauzeo visoko osmo mesto na listi Srpske napredne stranke za parlamentarne izbore. Kao neko ko nosi etiketu rusofila, diplomatska pozicija u Moskvi ne bi trebalo teško da mu padne.

Rođen je 18. septembra 1950. godine u Karlovcu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Otac Vladimir bio je vojno lice, a najpoznatiji član familije mu je tetka – Biljana Plavšić.