Miroslav Momčilović: Majstor melodrame

Uz sve preporučene mere predostrožnosti, sa maskama na licima i gelovima za suvo pranje ruku, u bioskopske sale pohrlio je čak 20.000 ljudi da pogleda jedan film. U pitanju je „Vikend sa ćaletom“.

Novo ostvarenje reditelja i scenariste Miroslava Momčilovića u samo nedelju dana prikazivanja dostiglo je ovu, za domaću kinematografiju često nedostižnu cifru. Za Momčilovića pak ništa novo.

Kao pisac ili i pisac i reditelj omiljenih komedija, ne samo da je mnogo puta do sada okupio veliki broj gledalaca pred bioskopskim platnom, već je i svoje rečenice usadio u našu svakodnevnicu.

Setimo se tek monologa Petra Božovića o „uspešnom“ oporavku slomljenog srca u filmu „Čekaj me, ja sigurno neću doći“ ili pak vrsnog dijaloga između Brace (Sergej Trifunović) i radnika bioskopa Voždovac (Boris Isaković).

Slične trenutke donosi i novi film „Vikend sa ćaletom“ koji govori o susretu oca i sina, sredovečnog beogradskog kriminalca Kašike i jedanaestogodišnjeg lepo vaspitanog momka Ogija, koji za samo jedan vikend pokušavaju da nadoknade sve propušteno.

Za Momčilovića u domaćoj kinematografiji važi da je majstor melodrame. Retko koji autor zapravo može da donese tople i nežne priče, istinski iskrene i svima bliske, a da pri tome ne sklizne u patetiku.

Da srećne i tužne životne trenutke, pa čak i smrt, boji komikom, a da ne zagazi u grotesku. Možda se deo Momčilovićevog uspeha krije u tome što je priče pisao inspirisan ljudima koje je poznavao ili sretao, ili događajima kojima je prisustvovao – od zaljubljenih beskućnika koji žive u šahtu od kojih je potekao njegov film „Smrdljiva bajka“, do situacije u jednom sportskom centru čije se aktivnosti nastavljaju, iako u jednom ćošku leži leš, što se može videti u filmu „Smrt čoveka na Balkanu“.

Valjda se zato često dešavalo da sebe i svoju okolinu prepoznajemo u njegovim likovima, čak i u onim, na prvi pogled, iščašenim scenama.

Rođen je 1969. u Beogradu. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti. U svojoj biografiji ima i dva pozorišna komada – „Beograd na kolenima“ (1997) i „Život iz početka“ (2000), ali i adaptacije za scenu filmova „Smrdljiva bajka“, „Smrt čoveka na Balkanu“ i „Sedam i po“.

Zanimljivo je da je i vrlo uspešna serija „Mama i tata se igraju rata“ (kao i film „Realna priča“) Gordana Kičića potekla iz pera Miće Momčilovića i njegovog scenarija „Razvedeni“. Scenarista je i filma i serije „Ivkova slava“. Ima ćerku Milju i sina Nikolu.