Foto: Južne vesti/P.B.Tužni skupe, draga rodbino, prijatelji i poštovaoci našeg Šoleta,
Osećam se izuzetno počastvovan željom porodice da se danas od ovako velikog čoveka i mog dragog prijatelja u ime Srba sa Kosova i Metohije oprostim. Svi zajedno izgubili smo njegovim odlaskom mnogo.
Otišao je brižan suprug, divan otac i deda, pouzdan i veran prijatelj, izuzetno dosledan i pošten čovek.
Srpski narod izgubio je narodnog tribuna nezabeleženog u novijoj srpskoj istoriji. Svojim retkim političkim darom on se nametnuo kao istinski vođa narodnog pokreta, zajedno sa Kostom Bulatovićem, Boškom Budimirovićem, Zoranom Grujićem, Hadži Mišom Lazićem… !
Ja sam izgubio velikog prijatelja i saborca.
Držao sam mnoge govore sa lakoćom i bez imalo treme, danas mi je pala čast da održim jedan od najtežih govora u mome životu.
Da se u ime Kosovaca i Metohijaca dostojno oprostim od njihovog vođe, od velikog i nadasve hrabrog čoveka, nesvakidašnjeg oratora i neprikosnovenog lidera osamdesetih godina sa jasnom vizijom, i to u vremenu i prostoru u kome su se mnogi uplašili i izgubili. Proći će mnoga vremena, proteći će mnoge vode rekama, ali se takva ljudina, veličina i takav narodni tribun teško može ponoviti..
Nažalost, veličinu takvih ljudi priznajemo i shvatamo kada nestanu, kada nisu više tu sa nama. A do tada, ima i onih koji bi da omalovaže dela i zasluge jednog plemenitog čoveka, čoveka iz naroda.
Kakva su i kolika njegova stradanja i progoni, dosta nas zna. Ali je to najbolje osetila njegova porodica, koju umnogome žrtvovao da bi se borio za nacionalne interese, a na kraju ostao da se sam bori za golu egzistenciju uz pomoć njegovih najbližnjih i malog broja prijatelja.
Mnogi zlonamerni ljudi, tzv. analitičari i političari, svileni intelektualci…. činili su veliku nepravdu ovom čoveku, čoveku koji se drznuo, i to u vremenu kada se samo za jednu reč gubila glava, da stane ispred unesrećenog i od vlasti ostavljenog naroda, prepuštenog mračnim albanskim separatističkim silama i povede ga u nacionalnu i političku borbu za svoje oslobođenje.
To mogu samo junaci i veličine. To je mogao samo Karađorđe našeg vremena.
Tužni skupe, mnogi su pokušali da devalviraju nacionalnu borbu kosovsko-metohijskih Srba, omalovažavajući narodni pokret otpora, optužujući ga za nedela koja su kasnije činili komunisti i kvazi patriote!
Pobunjeni Srbi protiv albanskog ekstremizma osamdesetih godina, nisu bili „divlje pleme“, a ni Šolević nije bio vođa „divljeg plemena“, kako su decenijama za njegovog života želeli da predstave njega i nesrećni narod kvazi demokrate i kvazi patriote, već je to bio izvorno pokret otpora Srba sa Kosova i Metohije, a Šolević njegov vođa.
Moram da otvoreno kažem danas nad njegovim odrom, Šolević je bio vođa prvog demokratskog pokreta u tadašnjoj velikoj Jugoslaviji i ondašnjoj uštrojenoj Srbiji. I to u vremenu kada počinje da deluje i veliki sindikalni pokret u komunističkoj Poljskoj, mnogo pre nego što je pao Berlinski zid.
Pokušaji da se taj plemeniti pokret i Šolević, kao njegov vođa i njegovi saborci, prikažu kao rodonačelnici tzv. Antibirokratske revolucije inspirisane kako su tada komunističke vođe i kvazi demokrate govorile, građanskom desnicom, velika su glupost i zla namera.
Ne, ovaj pokret bio je izvorni, specifičan, nastao u želji da se stane na put nemani, koja će kasnije biti povod i pokriće velikim silama da pokušaju da porobe Srbiju i srpski narod. Kosovskometohijski srbi, na čelu sa Šolevićem, odlazeći tada za Beograd, nažalost, nisu tamo našli ni kralja ni demokratu, već osionu komunističku kliku koja je uplašena od nepredvidivih procesa, otvorila vrata kako bi sputala taj pokret.
Svedok sam podmuklog političkog obračuna sa Šoletom i njegovim saborcima.
Kada je bio najpotrebniji, Šoloviću je naređeno da mora da napusti Kosovo i Metohiju. Tu naredbu je on lično čuo iz usta tadašnjeg srpskog političkog vrha, oni koji su mu se tu do skora divili, a onda uplašili od njegove političke snage i moći. Šoleviću su tada date dve mogućnosti. Prva, da ode za Nemačku, kako mu je predlagano, i druga, da ode u Niš, da napusti Kosovo i prestane da politički i nacionalno deluje.
Nakon ovog upozorenja i otvorene pretnje potražio je savet od tada uticajnih ljudi, Tome Sekulića i Duška Ristića. Bio sam prisutan tom razgovoru. Politički mudraci tog vremena procenjuju da bi njegov odlazak u Nemačku bio vrlo opasan po njega.
Savetovano mu je, a on je prihvatio, da ipak ode za Niš. Bio je to nepravedan i tužan kraj političkog angažmana do tada neprikosnovenog vođe i početak zloupotrebe tragedije nesrećnog srpskog naroda, ali i propuštanja istorijske prilike da srpski narod i Srbija postanu perjanica demokratskih procesa u tadašnjoj Evropi.
Umesto toga, vlasti su krenule u neviđeni, neljudski i pokvareni obračun sa rodonačelnicima pokreta i skretanjem pokreta u drugom pravcu. U njegovoj upotrebi i komponovanju nove političke stvarnosti.
Dovođenjem poltrona i karijerista na vlasti i kreiranju opozicije po želji vlasti. U svim tim raspodelama za Šolevića nije bilo mesta. A i nije mu među njima bilo mesto.
Umesto toga, kreatori nove političke scene tog vremena, krenuli su da dotuku Šoleta. Išli su čak dotle, da pokušavaju da Šoleta prikažu kao čoveka koji je pobegao sa Kosova i Metohije. I to, pre svega oni koji su ga tako drsko i nemilosrdno proterali. Šta reći, a ne vrisnuti do nebesa.
Znam lično, a i vi dragi prijatelji, odnos našeg Šoleta prema svetoj srpskoj zemlji. Do poslednjeg dana svoga života čeznuo je za Kosovom i u svakom trenutku, na svakom mestu, na njemu svojstven način vodio svoju bitku za Kosovo i Metohiju. Često je sa velikim optimizmom na Kosovo dolazio, ali i do bola razočaran sa njega odlazio, shvatajući u kakav položaj su ga dovele nerazumne srpske i svetske politike,
Tužni skupe, o čoveku pred čijim smo odrom danas, tek će se pisati. Vreme već pokazuje da je sve moglo drugačije da bude da su poštovani izvorni principi Srpskog pokreta otpora i da su njegove vođe i kreatori ostali akteri daljnjih teških političkih procesa.
Nažalost, kao i danas, beogradski lešinari, zloupotrebili su tragediju i žrtve Srba sa Kosova i Metohije, izolovali su osnivače pokreta i nosioce najiskrenije borbe za Kosovo i Metohiju, politički ih likvidirali, a kormilo su preuzeli poltroni i poslušnici, a srpski narod sa Kosova i Metohije, zajedno sa Srbijom stigao je u ćorsokak.
Zbog toga je Šole bio nesrećan.
Dragi prijatelju Miroslave Šoleviću, dolazeći ovde sreo sam mnoge Srbe, tvoje Kosovce i Metohijce, i svi su tužni, na vest o tvojoj smrti. Tražili su od mene da ti uputim jedno veliko hvala za sve što si činio, što si probudio nesavesnu vlast toga vremena, što si Srbiji dao šansu da drugačije izgleda, ponosni što su imali tebe za vođu i narodnog tribuna.
A nesrećni i puni gorčine što su srpske ili nazovi srpske politike prokockale ogromnu narodnu energiju i žrtve, i propustili istorijsku šansu da danas kad ti odlaziš, narod ostane sa dostojanstvenijom perspektivom. Nažalost, ti odlaziš i ostavljaš svoje Kosovce „beogradskim kantardžijama i lešinarima“ u neviđenoj izdaji i njegovom nestajanju! Obećavamo ti da ćemo sve učiniti da im „pokvarimo“ plan!!!
Draga porodico Šolević,
Imate izuzetno mnogo razloga da u ovom tužnom i bolnom trenutku, budete veoma ponosni! Mislim da sam ga dobro poznavao i verujem da bi od vas danas tražio da se ne sećate njegovih muka, već njegovih uzvišenih ciljeva zbog kojih je potrošio ceo život i zbog kojih je živeo! Verujem da bi voleo da ne žalimo njegov odlazak, već da slavimo i pamtimo njegov život i njegova dela.
A ona su velika i istorijska!
Zbogom moj dragi Šole, neka ti je večna slava i neka te anđeli čuvaju!
Miroslav Šolević (1948-2023)
Jedan je od osnivača i vođa Srpskog pokreta otpora Srba na KiM osamdesetih godina prošlog veka preminuo je prošle subote, 26. avgusta u Nišu u 75. godini.
Rodom je bio iz okoline Kuršumlije, u Nišu je završio Višu tehničku školu. Bio je među osnivačima „Srpskog nacionalnog pokreta“ 1982. u želji da drugovima iz CK-a objasni da je Srbima na KiM neophodno obezbediti ravnopravnost.
Od najprepoznatljivijeg organizatora mitinga i protesta širom nekadašnje Jugoslavije do skrajnutog predsednika Udruženja Srba sa Kosova „Kućni prag“ prošao je dug i tragičan put narodnog tribuna kome se na teret stavlja i skup u Kosovu Polju na kome je pokojni Slobodan Milošević izrekao istorijsku rečenicu „Niko ne sme da vas bije“, za koji mnogi veruju da je bila „magična formula“ za njegov dolazak na vlast.
„Drug Sloba je nastao zahvaljujući našoj buni, a onda je zloupotrebio nezadovoljstvo i nesreću Srba s Kosova, što se i danas vidi. E, sad, posebna je priča što su neki hteli da prikažu kako je tek s Miloševićem došlo do buđenja nacionalnog pokreta na Kosovu. To je koješta!“, kasnije je govorio Šolević, koji je morao da napusti KiM. Sahranjen je 29. avgusta na groblju u Donjoj Vrežini kod Niša.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
