Od prve mirovne misije Plavih šlemova Ujedinjenih nacija prošlo je 70 godina i okolnosti u kojima oni deluju fundamentalno su se promenile. Sve češće i sami postaju meta napada.
„Niko ne napada protivnika koji je jači“. Iz toga sledi logičan zaključak: trebalo bi jačati sopstvene trupe. Naoružavati ih i opremati tako da napad na njih bude rizik za svakog napadača. Samo tako može se sačuvati bezbednost vojnika i prilagoditi izazovima vremena koje sve više karakterišu nasilje i brutalnost. „Neprijateljske jedinice nažalost ne razumeju nijedan drugi jezik osim sile“.
To su dramatične reči kojima general-pukovnik Karlos Alberto dos Ramos Kruz opisuje nove izazove s kojima se već nekoliko godina suočavaju mirovne trupe UN ili tzv. „Plavi šlemovi“. On je penzionisani komandant UN i na zahtev generalnog sekretara svetske organizacije Antonija Guteresa predstavio je rezultate studije pod nazivom „Poboljšati bezbednost mirovnih snaga UN“ koja je izrađena u decembru prošle godine i koja se, prema autoru, kratko zove i „Kruz-studija“.
Od prve akcije mirovnih misija UN, pa sve do 2015. godine, život je izgubilo 3.300 vojnika. Samo u 2017. godini zabeleženo je 200 smrtnih slučajeva. Povećan broj smrtnih slučajeva u redovima „Plavih šlemova“ naročito je zabeležen od 2011. godine, pokazuje studija. Zbog toga sada Ujedinjeni nacije, zajedno sa državama koje podržavaju svojim mirovnim misijama, moraju da se prilagode novoj stvarnosti: „Plavi šlemovi i zastava Ujedinjenih nacija ne nude više ’prirodnu zaštitu’.“
„Bez straha od upotrebe sile“
To znači da Ujedinjene nacije moraju da reaguju – kako u pogledu opreme, tako i u pogledu nadležnosti Plavih šlemova na svakoj lokaciji na kojoj su njihove trupe raspoređene. „Da bi se odbranili od napada, uzvratili i pobedili napadača, Plavi šlemovi moraju da budu jaki i da se ne plaše da upotrebe silu ukoliko je to potrebno.“
Studija „Kruz“ objavljena je neposredno pre 70. godišnjice prve misije – nenaoružanih vojnih posmatrača UN 1948. godine. Tada je njihova prvobitni zadatak bio nadgledanje prekida vatre nakon okončanog Arapsko-izraelskog rata. Prva naoružana jedinica, takozvana trupa za hitne slučajeve Ujedinjenih nacija, nastala je za vreme Suecke krize 1956. godine.
Izmenjeni svetski poredak
Opasnosti i izazovi opisani u studiji odražavaju pre svega promene koje su se dogodile proteklih decenija. Povelja Ujedinjenih nacija koja je usvojena 1945. godine u San Francisku podrazumevala je uređenje u kojima su glavni akteri prvenstveno države i njihove vlade. Upravo to se danas suštinski promenilo.
Još 1998. godine je tadašnji generalni sekretar UN Kofi Anan opisao situaciju sledećim rečima: „Do sada su Ujedinjene nacije pregovarale samo sa vladama država. Sada znamo da mir i blagostanje nisu mogući bez partnerstva između vlada, međunarodnih organizacija, privrede i civilnog društva. U današnjem svetu svi zavisimo jedni od drugih.“
U međuvremenu, ta nova dinamika već je otkrila svoju tamnu stranu. „Kada se radi o miru i bezbednosti, države više nisu ono što su nekad bile, a nisu više ni u istim odnosima jedne sa drugom“, ocenjuje politikolog Klaus Diter Volf u svojoj knjizi o Ujedinjenim nacijama. „Pretnje su sve manje prouzrokovane prevelikom moći jedne države u odnosu na druge, već one sve češće nastaju zbog toga što se državni autoriteti raspadaju kao noseći stub dosadašnjeg svetskog poretka. U mnogim oblastima nacionalna država danas nije prirodna referenca za političke, društvene i ekonomske razvojne procese.“
„Oni ne znaju šta su Plavi šlemovi“
Za trupe „Plavih šlemova“ to znači da oni često više nisu raspoređeni u „klasičnim“ sukobima čiji je uzrok konflikt između dve države, već u sukobima koji imaju potpuno drugačije uzroke. „Nasilje je posledica pretnji po bezbednost kroz oružane konflikte, terorizam, nasilne građanske nemire i kriminal“, stoji „Kruz-studiji“.
U toj novoj vrsti misije Plavi šlemovi se između ostalog suočavaju i sa naoružanim akterima kojima su Ujedinjene nacije potpuno nepoznate, kao i pravo i uređenje koje stoji iza njih.
General Bala Kejta, komandant misije Plavih šlemova MINUSCA koja pokušava da zaustavi građanski rat u Centralnoafričkoj Republici, u intervjuu za nemački javni servis ARD rekao je da su njegove jedinice često suočene s naoružanim 16-godišnjacima ili 18-godišnjacima koji nikada nisu išli u školu, niti su ikada čuli za Ujedinjene nacije. „Oni ne znaju šta su to Plavi šlemovi. Ako im se nađeš na putu, ti postaješ njihova meta.“
Posledice su očigledne, kaže general: „Moramo da neutralizujemo naše protivnike. Moramo da ih ubijemo pre nego što oni ubiju nas. Samo tako naše trupe mogu da ispune svoj zadatak. Ne smemo da dozvolimo na oni ubijaju civile. Moramo da delujemo tako da možemo da ih eliminišemo.“
Za Plave šlemove se karakter njihovih misija suštinski promenio. Sve češće se dešava da koriste nasilje, piše politikolog Klaus Diter Volf. „Od prvobitnog modela mirovnih misija Plavih šlemova danas smo veoma daleko, a granica između ’očuvanja mira’ i vojne intervencije u praksi je postala fleksibilnija.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
