Zapadni Balkan se i dalje suočava sa velikim izazovima, bilo da je reč o slomu Agrokora ili ako uzmemo u obzir disfunkcionalnost politike u određenim državama poput Bosne.
Ali, postoje, takođe, mali koraci ka poboljšanju – situacija u Makedoniji se umnogome smirila u proteklih nekoliko meseci, što predstavlja olakšanje za sve. Korupcija potresa sve teritorije u različitim stepenima, a situacija u Hrvatskoj pokazuje da iako EU nije lek koji će rešiti sve navedene probleme, ona, zaista, snabdeva vlade nekim važnim instrumentima da se uhvate ukoštac s takvim problemom, navodi u razgovoru za Danas čuveni britanski novinar, stručnjak za Balkan i publicista, govoreći o aktuelnoj situaciji u regionu. Najnovija Glenijeva knjiga „Nemezis – bitka za Rio“ predstavljena je pre nekoliko dana u Beogradu, a izdavač je „Samizdat B92“.
* Kako ocenjujete aktuelne prilike u Srbiji?
– Nije tajna da je opozicija Vučiću i njegovoj stranci slaba i podeljena. Moguće je da će lokalni izbori u Beogradu koji će biti održani do marta pružiti šansu opoziciji da malo bolje „zbije redove“, ali ne bih se mnogo kladio na to. Vučić je ostavio veoma pozitivan utisak i u Evropi i nedavno u Sjedinjenim Državama. Takođe, uvažavaju ga u Moskvi. Ne verujem da bi bilo praktično ili poželjno kada bi Srbija trebalo da „bira“ između Zapada i Moskve. Očigledno, članstvo u EU je veoma poželjan krajnji cilj za vladu u Beogradu. Svi na Balkanu shvataju da je Rusija najvažnija kada je reč o snabdevanju energijom, uključujući države poput Hrvatske koje prirodno ne naginju Moskvi. Što se mene tiče, nikada nisam smatrao da se Rusija otvoreno protivi težnji Srbije da postane članica EU. Uprkos svemu, potrebno je pažljivo upravljati međunarodnim odnosima. Pitanje koje uistinu zabrinjava mnoge, a ja delim njihovu zabrinutost, jeste kontrola i sloboda medija. Garantovanje nezavisnosti medijima je od suštinske važnosti za uspostavljanje stabilnosti i prosperiteta u Srbiji. To je pitanje koje niko unutar ili van Srbije ne bi trebalo da ignoriše. Mislim da je značajno naglasiti i jednu stvar u vezi sa Srbijom – njena industrija visoke tehnologije počinje da se razvija u veoma pozitivnom smeru. Potencijal vaše zemlje za inovaciju u ovom sektoru je značajan i od velike važnosti za njenu ekonomsku budućnost.
* Možete li nam reći nešto o svojoj novoj knjizi?
– Brazil je „uspavani džin“ sveta. To je država sa nebrojenim prirodnim resursima i ogromnim ljudskim kapitalom. Ali, ona ostaje uspavana i glavni razlog za to je nejednakost. U Brazilu žive neki od najbogatijih i najsiromašnijih ljudi sveta, a bogati su uvek bili suviše lenji ili nezainteresovani da preraspodele „kolebajuće“ bogatstvo države na ujednačeniji način. Odlučio sam da napišem priču o čoveku koji je vodio najveću favelu u Riju, Rosinju, gde se nalazio na čelu lokalne trgovine kokaina. Privukla me je njegova pripovest jer se uključio u trgovinu drogom samo da bi mogao da priušti lek potreban za lečenje njegove desetomesečne kćerke od potencijalno smrtonosne bolesti. A kada je postao šef Rosinje, počeo je da primenjuje mere da smanji nasilje koje su obično dovodi u vezu sa biznisom kokaina u Riju. Ispostavilo se da je to podjednako triler koliko i istinita životna priča.
* Aktivnosti globalne mafije i narko-bosova česte su teme Vaših knjiga i tekstova, niz godina pratite svetske kriminalne mreže. Kako ocenjujete aktuelnu situaciju u navedenim domenima? Da li ste uočili bilo kakva pozitivna dostignuća u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala širom sveta?
– Postoje dve značajne promene koje već utiču na organizovani kriminal širom sveta i imaju ogromne implikacije za budućnost. Prva je postepena reforma zakona o drogi – vidimo postojanu dekriminalizaciju ili legalizaciju ne samo marihuane već i drugih vrsta droge (kokain je odobren za ličnu upotrebu u Meksiku i Kolumbiji). U Koloradu, gde je marihuana legalizovana za „rekreacionu upotrebu“ pre tri godine, poreski prihodi od droge dostigli su 76 miliona dolara prošle godine, što je dvostruko više od poreza prikupljenih prodajom alkohola. Ovaj preokret ka legalizaciji delimično je omogućen uvećanim prihodima lokalne vlade, ali, takođe, odražava način na koji se proizvodnja droge udaljava od Južne Amerike i centralne Azije. Mladi ljudi se preusmeravaju na sintetičke droge, koje se proizvode u laboratorijama u državama uključujući Srbiju, u kojima se konzumiraju ili se konzumiraju u okolnim zemljama. Drugo, većina kriminala se preselila na „onlajn“ domen. Sajber kriminal predstavlja suštinski zaokret od tradicionalnog organizovanog kriminala jer ne treba da budete sposobni da koristite nasilje da bi ste se uključili. Tradicionalne mafije će postati manje važne u budućnosti, iako svi u Srbiji znaju da su one i dalje „žive i zdrave“. Najvažnije što vlade i civilno društvo mogu da urade da smanje stopu organizovanog kriminala, mimo reforme zakona o drogi jeste borba protiv korupcije, koja je „partner“ ozbiljnom organizovanom kriminalu širom sveta.
„Tih, ali stabilan napredak“
* Prošle godine bili ste moderator na forumu u Beogradu na kojem su govorili tadašnji premijer, a sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama. Kako ocenjujete srpsko-albanske odnose, naročito u svetlu nastavka briselskog dijaloga?
– Kako vidim, diskutuje se o nizu pitanja i u Briselu i na bilateralnom nivou, uključujući Kosovo, napreduje se tiho, ali stabilno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
