MIŠČEVIĆ: EU ne ucenjuje Srbiju

na koji način „pohvaliti“ napredak, ali istovremeno nastaviti politiku uslovljavanja. Metoda politike uslovljavanja sada je sve češće ocenjivana ne samo od stranih već i od političara s ovdašnje scene kao jedina koja daje pozitivne rezultate u procesu integracija Srbije u EU.
Ono što je ranije pogrdno ali vrlo popularno nazivano „šargarepa na štapu za magarca“, postaje sve više princip po kojem funkcionišu odnosi između Evropske unije i Srbije. To što su srpske vlasti isporučile Radovana Karadžića, optuženog za najteže zločine, od kojeg su svi, sudeći po iznenađenjima nakon hapšenja, bili digli ruke, nije dovoljno da bi u Srbiji bio stavljen na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Potpisan još u aprilu ove godine, u smislu eksplicitne podrške evropskim i demokratskim snagama na parlamentarnim izborima, SSP ostao je slovo na papiru, jer Srbija nije ispunila „uslov svih uslova“ – uhapsila i isporučila Haškom tribunalu sve optužene za ratne zločine.
Nakon hapšenja Karadžića, veliki broj zemalja članica EU i, naravno, predstavnika domaće političke scene, očekivali su da SSP stupi na snagu, bez obzira na to što su preostala dva haška begunca – Mladić i Hadžić, i dalje na slobodi. Očekivalo se da će Srbija još pre letnje pauze u zasedanju evropskih institucija, dobiti punu primenu SSP-a, a da politika uslovljavanja ostane princip koji će biti neprikosnoven za sticanje kandidature za članstvo.
Ipak, čini se da se „ne vrti ceo svet oko nas“, te su ponovo, u procesu odlučivanja o evropskoj sudbini Srbije, isplivali na videlo i unutrašnji problemi drugih zemalja koje učestvuju u postupku odlučivanja. Holandija i Belgija su se protivile i samo formalnom potpisivanju SSP-a, što ne bi osim podrške evropskim snagama u Srbiji, imalo nikakve druge praktične konsekvence, a kamoli njegovom stupanju na snagu. I to pre nego što se Ratko Mladić, optužen da je bio najodgovorniji za smrt osam hiljada Muslimana u Srebrenici, i to uz prisustvo holandskih vojnika koji, kako je kasnije procenjeno, nisu uspeli da se postave ispravno i pokušaju da zaštite žrtve. Holandska vlada je pala zbog tog slučaja, a holandsko društvo bilo ozbiljno uzdrmano.
To znači da njih Radovan Karadžić i njegovo pojavljivanje pred licem pravde nije fasciniralo kako su se mnogi političari odavde nadali, a posle i ozbiljno negodovali. Naime, s obzirom na ceo slučaj, ta nadanja mogu samo svedočiti o namernoj ili nenamernoj naivnosti srpskih političara kada je reč o odnosu prema ratnim zločinima i međunarodnom pravu.
Šefovi diplomatija stalnih članica EU prvi put zasedaju polovinom septembra kada će se slučaj Srbije naći i formalno na dnevnom redu. Ako se do tada Mladić ne nađe u Hagu, pitanje da li će Srbija dobiti Privremeni trgovinski sporazum kao svojevrsnu zamenu za SSP, dok ne ispuni sve svoje obaveze prema Tribunalu, ostaje pod velikim znakom pitanja.
Švedska i Finska su donekle bliske stavu Holandije i Belgije, mada smatraju da bi trebalo primeniti privremeni sporazum, a kao uslov za ratifikaciju SSP zahtevati i da Mladić bude u Hagu. Holandski državni ministar za evropska pitanja Frans Timermans precizirao je, početkom leta, da „treba videti šta su Srbi uradili da pomognu hapšenju Mladića i da li Bramerc vidi mogućnosti da su stvoreni povoljni uslovi za njegovo hapšenje“. Belgijski državni sekretar Olivije Šastel stavio je do znanja da, iako je hapšenje Karadžića dokaz „o početku promene stava Beograda“, to plod „kombinovane politike pružene ruke i čvrstine prema srpskim vlastima“.
Većina članica Unije smatra nužnim da se „odmah povoljno i opipljivo“ uzvrati na jasne dokaze koje je vlast u Beogradu pružila o rešenosti da se pridruži EU, a Italija je ocenila da bi oklevanje oko primene privremenog trgovinskog sporazuma bila „politička greška“.
Evropska komisija i visoki predstavnik EU Havijer Solana zatražili su tada da se odmah da „zeleno svetlo“ uz uveravanja da će to uslediti najkasnije u septembru, kad se ponovo posle odmora sastaju ministri inostranih poslova EU. Italijanska diplomatija predvodi nastojanja snažne većine partnera u EU da se sa novom srpskom vladom odmah uspostave kvalitativno novi odnosi.
– Još nema nikakvih zvaničnih informacija, ali možemo pratiti reakcije nakon hapšenja Radovana Karadžića koje su dolazile iz samog Tribunala i njegovog glavnog tužioca gospodina Serža Bramerca. Naime, on je zaključio da je reč o prekretnici u saradnji Srbije sa Tribunalom, što je samo po sebi veliki pomak u davanju takve ocene. Očekujem da će takav svoj stav preneti i šefovima diplomatija država članica EU, polovinom septembra, i iščekujem da tada dobijemo pozitivne signale same EU – kaže za Danas Tanja Miščević, direktorka Kancelarije za integracije Srbije u EU Vlade Srbije. Ona naglašava da EU niti njene članice nemaju ucenjivački odnos prema Srbiji.
„One očekuju da Srbija ispuni svoje obaveze, odnosno da ispunjava uslove koji je svrstavaju u red zemalja koje imaju ona obeležja potrebna da se Srbija svrsta u članice Unije. Nažalost, uslova je puno, veoma ih je teško ispuniti, posebno onih s kojima imamo najviše problema, a to su politički uslovi – naglašava Miščevićeva.
Izjava potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića da „niko ne treba da bude iznenađen ako izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija ne bude povoljan, s obzirom na to da je parlament u blokadi, pa nije moguće usvajati evropske zakone“, otvara drugu dimenziju priče. Tanja Miščević, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije kaže za Danas da se slaže sa tom ocenom i dodaje da „nemamo puno toga čime možemo da se pohvalimo Evropskoj komisiji“, čiji će godišnji izveštaj biti gotov 7. ili 8. novembra. Prema njenim rečima, Srbija ne može dobiti negativan izveštaj, ali neće dobiti ni pohvale, što će znatno usporiti njen put ka EU.
– Broj zakona koji su prošli Vladu, a koji još nisu usvojeni, veliki je. Vlada Srbije je, između ostalog, Skupštini predala set pravosudnih i set zakona o zaštiti životne sredine. Svi ti zakoni su važni za evropske integracije, ali i za stupanje na belu šengensku listu – objasnila je Miščevićeva.
Ona je podsetila da je Srbija i prošle godine loše ocenjena u izveštaju Komisije, a najviše zamerki je bilo na legislaturu.
Treći, novopridošli aspekt sage o integracijama Srbije u EU, može se ilustrovati komentarom Đelića na činjenicu da se u gotovo istom terminu održavaju sednica Saveta ministara EU i Generalne skupštine UN, gde će Srbija insistirati da se od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova: To je prilika da se vidi da li su Kosovo i evropske integracije odvojeni procesi. „To jesu dva odvojena procesa, i moraju to ostati. Srbija neće pristati na bilo kakvo povezivanje, to jest ucene i ustupke na jednom pitanju zarad drugog“, poručio je potpredsednik Vlade Srbije.