Miščević: Sprečiti odliv kadrova kreditiranjem mladih

Više od 50 odsto državnih službenika angažovanih u postupku evropskih integracija Srbije nezadvoljno je uslovima rada i ako se nešto ne promeni, oni bi taj posao mogli da napuste. Kao glavne razloge za nezadovoljstvo ispitanici navode visinu plate, loše vrednovanje rada i slabu mogućnost za napredovanje, dok ih dobra radna atmosfera najviše motiviše da zadrže svoju poziciju.

Iako se kao glavni predlozi za rešavanje ovog problema preporučuju  redovne isplate za prekovremeni rad, povećanje dnevnica za službena putovanja, fleksibilnije radno vreme, a pre svega povećanje plata državni sekretar Ministarstva finansija Jelena Stojović kaže da to trenutno nije moguće

– U skladu sa zakonom o budžetu za 2017. godinu ovo je trenutno nemoguće jer trenutno radi na fiskalnoj konsolidaciji. Ono što predstavlja najveći problem je što se ne bavimo dovoljno diferencijacijom radnih mesta, kaže Stojovićeva.

Takođe veliki problem sa kojim se suočava državna uprava je gubitak entuzijazma, pa istraživanja pokazuju da više od 50 odsto ispitanika namerava da u narednih godinu dana napusti radno mesto, dok je oko 65 odsto zaposlenih priznalo da redovno proverava ponude za drugi posao.

Nataša Dragojlović koordinarka nacionalnog konventa o EU koja je deset godina radila kao državna službenica u više resora navodi da su rezultati do kojih se došlo ovim istraživanjem potpuno tačni

– Stalno sam u kontaktu sa državnim službenicima shvatila sam da je sistem napredovanja takav da možete napredovati samo ako vam šef ne umre, drugog načina nema i mnogi ljudi su prelazili iz resora u resor. Sve mere koje su navedene kao mogućnost zadržavanja kadrova su relevantne, samo nam  treba potvrda ministrasrstva finansija, objašnjava Nataša Dragojlović.

Šefica Pregovararačkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji prof. dr Tanja Miščević, ističe da je problem zadržavanja kadrova teško pitanje

– Jedan od dobrih načina za sprečavanje odliva kadrova po mom mišljenju je i kreditiranje mladih ljudi u administraciji i obezbeđivanje stambenog prostora za njih. Ovo nije pitanje za budućnost, ovo je pitanje za danas i priprema bolje kadrovske strukture za već sutradan, a ne za neku godinu, kaže Miščević.

 Ono što u studiji prema rečima profesorke Miščević nedostaje je koliko sve to košta, jer imati dobar kadar ne znači samo zaposliti ljude, već podrazumeva i obuku, obrazovanje, napredovanje i učenje novih veština.

Kao najbrži način koji bi u velikoj meri zadržao odliv ovih kadrova kojih ima oko 250 navodi se povećanje plata. Grubu procenu koju je sprovelo Ministrarstvo finansija pokazuje da bi im za to na godišnjem nivou trebalo oko 300.000 evra, što je sitnica u poređenju sa novcem koji bi Srbija mogla da izgubi ako bi ostala bez kvalifikovanog kadra posebno u tom sektoru.