Miščević: Zajednička borba protiv klimatskih promena 1Tanja Miščević Foto: Zoran Mrđa/Fonet

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je danas, na otvaranju izložbe „Dvadeset godina nemačko-srpske razvojne saradnje“ na Kalemegdanu, da je „zajednička borba protiv klimatskih promena važan segment naših života ovde danas u Beogradu, Srbiji, Evropi i svetu“.

Miščević je podsetila na Zeleni dogovor Evropske unije i Zelenu agendu za Zapadni Balkan koji promovišu nekoliko važnih datuma – „spremni do 2050. i dekarbonizacija 2035“.

Ona je istakla da su to važne obaveze koje su države preuzele i da imaju ozbiljnu odgovornost za njihovo sprovođenje svaka pojedinačno, ali se nijedna ne može boriti protiv klimatskih promena samostalno.

„Mi danas govorimo o borbi protiv klimatskih promena koju zajednički, nadamo se uspešno, vodi Srbija uz pomoć Evropske unije i njenih država članica, konkretno Savezne Republike Nemačke“, rekla je Miščević.

Ona je rekla da su klimatske promene nešto što osećamo i podsetila da smo se nedavno suočili sa ozbiljnim posledicama oluja koje nisu uobičajene za Beograd, Srbiju, region, Evropu i svet uopšte.

Miščević je rekla da na izložbi mogu da se vide paneli sa nekim od najvažnijih projekata pomoći Nemačke Srbiji, kao što je obnavljanje hidroelektrane Zvornik, projekti koji se odnose na vodosnabdevanje, prečišćavanje voda, projekat zamene uglja biomasom i obnavljanje sistema daljinskog grejanja u 23 grada u Srbiji za oko pola miliona domaćinstava.

Ona je rekla da Beograd i Srbija rade na jačanju energetske efikasnosti u zgradama u kojima su smeštene institucije Vlade i gradova, ali i domaćinstva.

„Podsticanje i davanje subvencija za energetsku efikasnost u izgradnji je jedna od važnijih aktivnosti, a i naše saradnje“, istakla je Miščević i zahvalila GIZ i KfW.

Ambasadorka Nemačke u Beogradu Anke Konrad rekla je da nijedna zemlja ne može i ne mora da se sama suočava sa klimatskom krizom.

„Nemačka godinama podržava Srbiju ne samo u tome da se izađe na kraj sa posledicama klimatske krize, već i da vodi aktivnu borbu protiv nje. Reč je o zaustavljaju proizvodnje električne energije iz uglja, o poboljšanju kvaliteta vazduha, reč je o stvaranju alternative da bi se smanjila emisija CO2 i da bi se zdravstveni rizici za stanovništvo sveli na najmanju moguću meru“, rekla je Konrad.

Ona je dodala da je reč i o klimatskoj neutralnosti koja često počinje sa malim stvarima.

Konrad je ocenila da su klimatske promene najveći globalni izazov našeg doba, ali da nismo još dovoljno pripremljeni za njih.

Konrad je rekla da građani na izložbi, koja je organizovana povodom nemačke Klimatske nedelje, mogu da se informišu o nemačkom angažovanju u Srbiji u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha, sprečavanja nastajanja otpada i obezbeđivanja čiste pijaće vode.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari