Iskusni francuski političar Mišel Barnije pokazao se kao uspešan pregovarač pošto je u ime Evropske unije skoro u poslednjem trenutku uspeo da sa Londonom postigne dogovor o odnosima nakon Bregzita.
Za dogovor su potrebne dve strane i sigurno ne treba zanemariti ulogu predstavnika Ujedinjenog Kraljevstva, ali Barnije je ipak kao dugogodišnji glavni pregovarač EU imao izuzetno važnu, čak i presudnu ulogu.
Trgovinski sporazum Ujedinjenog Kraljevstva i EU, kojim se predviđa da neće biti carina ili kvota za kretanje robe kada Britanija 31. jauara u ponoć, formalno istupi iz jedinstvenog tržišta i carinske unije, kao i niz dodatnih dogovora, štampan je na oko 1.250 strana.
Britanski premijer Boris Džonson je slavodobitno pozdravio sporazum i pozvao Britance da praznike iskoriste tako što će pročitati ovaj važan ugovor. Sigurno će ga retko ko poslušati, jer ko je toliko dokon da čita međudržavne sporazume? Čak i u vreme karantina.
Barnije je bio daleko skromniji. Nije se hvalio, busao u grudi, ali ga je zato pohvalila i zahvalila mu se šefica, Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije. Pregovorima sa Londonom nakon referenduma na kome su se Britanci odlučili da napuste EU, Barnije se, u raznim funkcijama, bavi faktički od samog početka, već četiri godine.
Tokom pregovora je umeo da bude čvrst i odbije zahteve Londona. U februaru je tako upozorio da EU neće „po svaku cenu“ zaključiti sporazum o budućim odnosima sa Velikom Britanijom posle Bregzita.
„EU će poštovati svoje obaveze i očekujemo isto od Velike Britanije“, rekao je Barnije, koji je već sledećeg meseca oboleo od korone.
Ni virus ga nije sprečio da nastavi pregovore, za koje se nekad činilo da su zapali u ćorsokak. Pokazalo se, ipak, da veliki neće žrtvovati svoju ekonomiju i budućnost zbog političkih nesuglasica. To možemo samo mi mali.
Barnije je rođen 1951. u malom mestu u francuskim Alpima. Njegova porodica se politički deklarisala kao degolisti, a njegov otac je bio majstor kože i tekstila. U mladosti je Barnije bio izviđač i horovođa.
Diplomirao je na poslovnoj školi ESCP 1972. godine. Relativno mlad, sa 27 godina, izabran je za poslanika Francuske narodne skupštine. U nekoliko vlada Francuske obavljao je više ministrarskih funkcija. Bio je, pored ostalog, ministar inostranih poslova, ministar za evropske poslove, za zaštitu životne sredine…
Krajem devedesetih svoju političku karijeru vezuje za EU. Bio je evropski komesar za regionalnu politiku, komesar za unutrašnju trgovinu i usluge. Bio je i potpredsednik Evropske narodne partije. Od 1982. oženjen je Izabelom Altmajer i imaju troje dece.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.