Rušenje barijere koja se tiče razlike u polovima u Južnoj Americi u prvi mah nije bio lak zadatak za Mišel Bašele. Kada je 2006. postala prva žena predsednik u Čileu, duboko konzervativnoj zemlji, privukla je veliku pažnju svetske javnosti.
Za razliku od drugih žena na funkciji šefa države u Latinskoj Americi, Bašeleova se do državnog kormila uzdigla sama, bez pomoći slavnih supruga. Međutim, mesec dana nakon što je preuzela predsedničku palicu, Bašeleova se suočila sa masovnim studentskim demonstracijama širom zemlje.
Podrška koju je uživala među sugrađanima još više je opala kada se ispostavilo da je novi sistem za javni transport haotičan, što su kritičari iskoristili da je ismeju crtežom na kojem je predstavljena kako se vozi na krovu gradskog autobusa koji ide ka provaliji. „U to vreme je preovladavao upečatljiv utisak da ne drži stvari pod kontrolom“, rekla je Marta Lagos, direktorka vodeće agencije za istraživanje javnog mnjenja u Čileu.
Međutim, danas, kada joj je ostalo samo pet meseci do isteka mandata, sve je veća verovatnoća da će Bašeleova biti upamćena kao jedan od najpopularnijih lidera zemlje, navode analitičari. Rezultati anketa javnog mnjenja, sprovedenih ovog meseca, pokazuju da uživa podršku 70 odsto građana, a u proteklih nekoliko nedelja je zadobila rekordnu podršku od kada je Čile napustio diktaturu i postao demokratska zemlja 1990.
Analitičari njenu iznenadnu popularnost pripisuju načinu na koji je vodila ekonomiju tokom globalne ekonomske krize i odluci da sačuva milijarde dolara u vidu poreza dobijenog od prodaje bakra tokom poslednjeg procvata prodaje tog artikla. Zahvaljujući takvoj inicijativi Bašeleove, država je dobila novac koji je potrošen na penzione reforme i ambiciozni program predsednice o socijalnoj zaštiti žena i dece, uprkos finansijskoj krizi.
Na početku predsedničke karijere, kazala je ona, političko rukovodstvo je nastojalo da je predstavi kao slabića koji nije dostojan da bude na čelu države. „Bio je to značajan izazov u prvih pet godina“, izjavila je nedavno Bašeleova (58), ističući da su ostale moćne žene tražile od nje da očvrsne da bi bila poštovana. Prema njenim rečima, odlučila je da preuzme rizik i demonstrira moć, a da pri tom nije ništa izgubila od svoje ženstvenosti“. Kada je preuzela predsedničku funkciju, Bašeleova je uvela mnoge novine i povukla neke poteze koje nijedan čileanski predsednik do tada nije uradio. Tako je formirala kabinet od 20 ministara, i to deset muškaraca i deset žena, pokazujući ambiciju da se u zemlji poštuje jednakost polova.
Dva meseca uoči predsedničkih izbora u Čileu, na kojima se Bašeleova neće kandidovati zbog zakonskog ograničenja broja mandata, rivalski kandidati se utrkuju ko će se fotografisati s njom, uključujući i one koji su je prethodno kritikovali zato što nije potrošila prihode od poreza na prodaju bakra.
Ekonomska kriza kao šansa za uspeh
Bašeleova je jedna od malobrojnih latinoameričkih lidera, uključujući predsednika Brazila Luisa Injacija da Silvu, kojima je popularnost porasla zahvaljujući načinu na koji su se uhvatili u koštac sa krizom. Obe države sada izlaze iz recesije, a čileanska vlada najavljuje da će ekonomski rast sledeće godine iznositi pet odsto. Bašeleova, po religioznom ubeđenju agnostik i majka troje dece u državi koja je pre samo pet godina legalizovala razvod, promenila je način vladanja tradicionalnih čileanskih političara u zemlji koja slovi za uporište rimokatolika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
