Mišel Platini: Zvezda padalica

Nekadašnji ofanzivni vezista lakog kretanja, veštog driblinga i snažnog šuta toliko je tokom svoje funkcionerske karijere bio lakom na novac da ga ni osmogodišnje proterivanje iz sveta fudbala (na snazi do 2023) nije sklonilo iz fokusa policijskih i pravosudnih organa, pa nikoga nije iznenadila vest da je juče u Parizu priveden na ispitivanje povodom istrage o primanju mita i lobiranju za Katar prilikom dodeljivanje Svetskog prvenstva 2022. godine.

Međunarodna fudbalska federacija ga je u sopstvenoj istrazi oslobodila optužbi za korupciju, ali ga je zato proglasila krivim zbog konflikta interesa i prihvatanja milionske svote novca, u švajcarskim francima, zabranivši mu na duže staze bilo kako prisustvo u svetu najpopularnijeg i najprljavijeg sporta, a sada su izgleda u njegovoj rodnoj Francuskoj došli do novih dokaza na staru temu spornih veza sa Savezom prebogate zemlje iz Persijskog zaliva.

Odranije se zna da je nekoliko dana pre pobede Kataraca viđen u jednom švajcarskom hotelu sa nekima od njih, što je bio okidač za širenje istrage, tokom koje je utvrđeno da su i neki drugi ljudi iz FIFA „između 30 i 50 puta“ sastančili sa predstavnicima FSK, u to vreme samo jednog od kandidata za organizaciju Mundijala, uz sumnju da su svoje ili tuđe glasove naplatili debelim parama.

Da gde ima dima ima i vatre jasno je još od trenutka kada je s istim povodom smenjeno ili suspendovano čak dve trećine članova Izvršnog komiteta FIFA – čak je i sam Platini u jednom trenutku priznao da se video sa prokazanim katarskim funkcionerom Mohamedom bin Hamamom neposredno pre nego što je podigao ruku za Katar – pa je hapšenje po nalogu antikorupcijskog biroa francuske policije samo logično postupanje po poznatim dokumentima iz 2010. godine. Kao i u slučaju Kloda Geana, savetnika bivšeg predsednika Francuske Nikolasa Sarkozija, privedenog u istoj akciji.

Vreme će pokazati da li i kako će se Mišel Fransoa Platini, rođen 22. juna 1955. godine, odbraniti od optužbi za tešku zloupotrebu položaja, ali sigurno mu ne idu naruku ranije afere sličnog tipa, iz vremena dok je predsednikovao evropskim ogrankom FIFA.

Uglavnom, odavno je bacio ljagu na dvostruko zvanje najboljeg fudbalera sveta, tri takva u Evropi, titulu kontinentalnog šampiona sa Francuskom, silne klupske trofeje sa Juventusom, Nansijem i Sent Etjenom, pa i progresivne ideje tokom vođenja UEFA, kao što su olakšavanje plasmana u Ligu šampiona ekipama sa siromašnog evropskog Istoka i zalaganje za značajno smanjenje astronomskih transfera i dodatno zaduživanje bogatih klubova. Raniji oponenti Viteza Legije časti sada imaju razlog više da se slade posrnuću čoveka koji se Zapadu zamerio i zbog dobijene pomoći od FS Rusije i FS Srbije u borbi za mesto čuvenog Lenarta Johansona, na čelu UEFA, odnosno (neko vreme) tvrdokornim stavom da Kosovo ne može u evropsku „kuću fudbala“ sve dok ta država ne dobije članstvo u Ujedinjenim nacijama.