Slavan, osporavan, hvaljen i nagrađivan kontroverzni francuski pisac, filmadžija i pesnik Mišel Uelbek dobio je iz ruku predsednika Francuske Emanuela Makrona priznanje Legija časti na prijemu u Jelisejskoj palati.
Svi francuski mediji su preneli vest uz opširne tekstove o piscu i njegovom društvenom angažmanu, koji se tiče oštre kritike spram neoliberalnog kapitalizma i zalaganja za socijalno pravednije društvo.
Sve to kroz ironiju i humor Uelbek opservira u svojim romanima koji se prodaju u enormnim tiražima širom, sveta, a koje je zavolela i ovdašnja publika, pa u određenim krugovima važi za kultnog pisca. Ovde ga čitamo zahvaljujući izdavačkoj kući Booka, koja je objavila i njegov najnoviji roman Seratonin, a na književnom festivalu Krokodil Uelbek će biti glavna zvezda.
To je svojevrsni kuriozitet imajući u vidu da se Uelbek u javnosti retko pojavljuje, da slovi za povučenog čoveka koji živi u nekoj vrsti ilegale što ga čini još intrigantnijim. Nasuprot tome, Uelbekovo pisanje je veoma otvoreno pa je kritika često njegove romane ocenila kao vulgarne, pamfletske i pornografske. Interesovanje za ovog pisca dodatno produbljuje i to što ga mnogi smatraju prorokom. Kažu da je u svojim romanima predvideo terorističke napade na „bliznakinje“ i na list Šarli ebdo, ali i proteste „žutih prsluka“ u Francuskoj.
Uelbek je rođen 1958. na Reunionu, francuskom ostrvu nadomak Madagaskara, kao sin instruktora skijanja i lekarke, koji su za svoje dete, po Uelbekovim rečima, brzo izgubili interesovanje. Do šeste godine je živeo u Alžiru, a nakon toga u Francuskoj kod očevih roditelja koji su ga odgajili. Godine 1980. je diplomirao agronomiju, a u svet književnosti je ušao pesmama objavljenim u magazinu La Nouvelle Revue. Kasnije objavljuje svoj romaneskni prvenac pod naslovom „Proširenje područja borbe“.
Slede romani „Elementarne čestice“, „Platforma“ i „Mogućnost ostrva, koji mu donose status jednog od najpopularnijih i najkontroverznijih francuskih pisaca današnjice. Za roman „Elementarne čestice“ dobio je „Prix Novembre“ i proglašen je „nihilističkim klasikom“, a za knjigu „Karta i teritorija“ je dobio prestižnu Gonkurovu nagradu. Nakon sudskog procesa 2005. u kome su ga oslobodili optužbi za širenje verske mržnje odselio se u Irsku, a potom u Španiju gde i danas živi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.