„Smatra se da je dobar onaj film kroz koji se jasno gleda u život, kao kroz otvoreni prozor. U stvari, film treba da bude kao vrata, na koja možeš da uđeš u život. Ili, da bude san o životu, pa kad se sve završi, da ne znaš tačno – šta si stvarno video, a šta si sam izmislio“, napisao je 1965. godine Dušan Makavejev.
Veliki Mak, za koga je film življi od života, dobitnik je tradicionalnog godišnjeg priznanja Centra za medije Ranko Munitić, „Trepetalo iz Trogira – regionalna nagrada za medije Ranko Munitić“, koja mu je pripala za ogroman doprinos jugoslovenskoj i svetskoj kinematografiji i teoriji filmske misli. Nagrada mu je dodeljena juče na rođendan slavnog teoretičara filma i filmskog kritičara, koji je pišući o jugoslovenskoj kinematografiji, posebnu pažnju posvetio upravo rediteljskom i teorijskom opusu Makavejeva, a zanimljivo je da se njegova čuvena fotografija sa jugoslovenskom zastavom nalazi i na koricama Munitićeve knjige „Adio, jugo-film“.
Možda je za neke neverovatno da je prvi film koji je inspirisao Makavejeva, reditelja koji je svojim ostvarenjima uspeo da uzdrmao komunistički sistem i šokira brojne gledaoce, bio prvi dugometražni animirani film „Snežana i sedam patuljaka“.
– Imao sam pet godina u to vreme i to me je učinilo jako ponosnim. Osećao sam se kao da je ovo napravljeno za mene, za moju generaciju – ispričao je reditelj američkim medijima. Crtež je imao presudan uticaj za stvaranje njegovih čuvenih filmskih kolaža, koji se služe istim zakonitostima dečjeg crteža. Njegovo znanje iz psihologije takođe je imalo veliki uticaj na njegovo filmsko delo, budući da su učenja Eriha Froma i Vilhelma Rajha ukomponovana u strukturu njegovih filmova, a da je Rajhu posvetio i svoj čuveni film „Misterije organizma“.
Iako je najcitiraniji autor jugoslovenskog filma u svetskim enciklopedijama i indeksima, Makavejev je bio podjednako cenzurisani i na Istoku i na Zapadu, gde je nakon odlaska iz SFRJ zbog zabrane filmova Crnog talasa snimio tri filma, previše subverzivna i za strance. Ipak svetski univerziteti su se utrkivali ko će mu ponuditi profesorsko mesto, a njegova tehnika montaže imala je uticaj na brojne filmske autore.
Rođen je 13. oktobra 1932. godine u Beogradu. Dobitnik je brojnih nagrada za svoj filmski rad, među kojima je i Srebrni medved u Berlinu za „Nevinost bez zaštite“. Kao najvažniji datum u ličnoj i profesionalnoj biografiji izdvaja dan kada se oženio sa Bojanom Marijan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
