I dalje misteriozno jezero. Foto:D.Pešić DanasGlavni izvor za proizvodnju električne energije u sistemu četiri hidroelektrane predstavlja voda iz akumulacije na Vlasinskoj visoravni koje se punilo četiri godine, od 1949. do 1954. Prethodno je izgrađena brana visine blizu 35 i dužine 239 metara.
Vlasinsko jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 1.210 metara i najveća je veštačka akumulacija na Balkanu koja se nalazi na ovoj visini.
Voda iz jezera je „glavna hrana“ za turbine u sistemu četiri „Vlasinske hidroelektrane“ koje se nalaze na području opština Surdulica i Vladičin Han.
U jezero se sliva 36 miliona kubika vode godišnje, kroz kanale čija je dužina veća od 60 kilometara.
Reč je o dovodima koji kanališu vodu iz brdsko planinskih reka Čemernice, Strvne, Jerme i Božice.
Dužina jezera je devet kilometara. Široko je 3,5 kilometara i ima ukupnu površinu od 16,5 kvadratnih kilometara. Maksimalna dubina jezera je 30 metara i ima zapreminu vode od 165 miliona kubnih metara.
Pre nego što će 1946. godine početi izgradnja ovog impozantnog hidroenergetskog sistema čiji je idejni tvorac pre II Svetskog rata bio Miladin Pećinar, inženjer specijalizovan za hidrogradnju na Vlasinskoj visoravni nalazila se površina prekrivena živim blatom tresetnog porekla.
Tu je nekada bilo prirodno jezero, pokazala su istraživanja Jovana Cvijića i njegovih učenika.
„Vlasinsko blato“ bilo je nepristupačno ljudskoj nozi, zarobljenički nastrojeno prema bikovima i kravama.
Istorija kaže da je prilikom povlačenja u Prvom svetskom ratu u blatu nestao čitav eskadron Bugarske vojske.
U sećanjima starijih ljudi sve do nastanka veštačkog jezera „Vlasinsko blato“ se spominjalo kao „tajnovita jeza koja izaziva strah u kostima“.
Razne noćne grabljivice, u narodu krštene kao „rika vodenog bika“ i druge „utvare“ i danas mogu da izazovu strah ako se sami nađete na jezeru u potencijalnom ribolovu na plovećim tresetnim ostrvima ili u čamcu na sredini jezera kada ga „zahvate“ vetrovi sa Čemernika. Osećaj strave je potpuno prirodan.
Na Vlasinsko jezero se ne dolazi radi kupanja. Jer je temperature vode ovde u proleće i tokom leta izmedju 18 i 23 stepena.
Pa ipak postoje plaže za one najodvažnije kupače. Poslednjih godina registrovani su slučajevi utapanja kupača zbog zbog nagle promene temperature vode, koja se menja što se više udaljavate od obale.
Vlasina slovi za „fabriku eritrocita“. Iskustva govore da se za samo nedelju dana boravka na ovom području kod čoveka u potpunosti menja krvna slika.
Klima koja je čudljiva i gde se samo u jednom danu mogu promeniti sva četiri godišnja doba podjednako prija osobama sa astmom i srčanim bolesnicima, deci sa obolelim krajnicima…
U brojnim zalivima, na stacioniranim tresetištima uz jezero, stalnim plovećim ostrvima ima više vrsta barske pernate divljači.
Najprivlačnija je ovdašnja krupna plovka „gluvara“, a tu su i raznorazne „krže“, liske i šljuke. Sreću se oko jezera i divlje guske, kormorani, rode i labudovi, sive čaplje u šumi pored „Stojkovićeve mahale“ što je najviše stanište ove ptičje vrste na Balkanu.
U vodi Vlasinskog jezera dobro se adaptirao beli amur koji tamani bujnu jezersku vegetaciju pa narasta i do 15 i 20 kilograma.
Meso mu je odlično, a impozantna kilaža, neoprezno i izazovno kretanje u jatima po plićacima provociraju ribokradice da mimo zabrane lova ove ribe pokušavaju da ostvare „dobar ulov“.
Danas na Vlasinskom jezeru nema većih turističkih objekata. Postoje dva privatna hotela, a nekadašnji reprezentativni hotel i motel su zatvoreni već godinama.
Turisti dolaze i za smeštaj koriste privatne vikend kuće ovdašnjih južnjaka.
Ideja akademika Pećinara
Ideju da se napravi čitav kompleks akademika Milana Pećinara (1893-1973) razradili su koristeći projekat kompletnog korišćenja sliva voda sa Vlasinske visoravni do Južne Morave sa četiri hidro centrale Vujica Jevđović, Milan Verčon, Boža Jovanović, Vlasta Purić i Dušan Kornicer.
Sistem u čijoj izgradnji je učestvovalo 15.400 brigadira, otvorio je 6.novembra 1955. godine Moša Pijade.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
