Misteriozna „utvara“ danima zastrašivala Sarajlije

List Pravda je na današnji dan pisao o uplašenim stanovnicima jedne zgrade u Nemanjinoj ulici u Sarajevu.

Naime, ljudi koji su živeli u zgradi na uglu Nemanjine čiji su prozori gledali na groblje, prijavili su učestali i neobičan prizor zbog kog su jedno vreme živeli u strahu.

Stanovnici su primetili da se po mraku, kada nema ljudi, „jedna utvara vuče po groblju –  tetura se, pada i opet ide dalje“ i da se to dešava svake noći.

Jedne večeri je jedan od stanovnika ove zgrade sa prozora upozorio slučajnog prolaznika o mogućoj opasnosti, te su obavestili dežurnog stražara koji se posle par trenutaka našao ispred groblja.

Utvrdili su da nije reč o natprirodnoj pojavi, već o čoveku po imenu Ćamil Hardić koji je svake noći pijan išao kući prolazeći kroz groblje.

U policiji je kasnije utvrđeno da se Ćamil svake noći pijan tuda vraćao kući, toliko pijan „da ne može da pogodi izlaz“, a on je izjavio da se „vraća iz akšamluka“ i da samo traži izlaz sa groblja ne bi li uspeo da stigne kući.

Celokupno izdanje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

Dnevni list Vreme objavio je na današnji dan priču pod naslovom „Čizme su ponovo postale znak bogatstva“.

Do oslobođenja siromašniji svet išao je u papučama i nošnji – čizme su mogli da priušte bogatiji srpski, bunjevački i mađarski seljaci, a vladala je izreka „što bolje čizme, to je bolja kuća“ – piše Vreme.

Posle oslobođenja, „val modernizma“ je zahvatio narod, pa je tako nošnja počela ponosno da se nosi, posebno u svečanim prilikama.

Takođe, u „stara dobra predratna vremena“ ljudi su mogli da kupe čizme za 500-600 dinara što je bilo svima pristupačno, pa su i oni manje bogati mogli da ih imaju.

Vreme dalje u tekstu navodi kako su u to vreme, 1941. godine, čizme ponovo jako poskupele i kako su tada dosta govorile o materijalnom statusu onoga ko ih nosi, pa su ih opet samo bogati seljaci mogli imati.

Na Subotičkoj pijaci je uvek bio najraznovrsniji izbor čizama – „ima jevtinih i skupih, a ima i čizama koje se prave u subotičkim radionicama za mnoge ugledne Beograđane“, piše Vreme.

Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1941. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“