Nastavnik Boris Nepokupnoj, i u poznim godinama, pešice svakodnevno je silazio iz svoje kuće strmom stazom, do Hidrocentrale na periferiji Vučja- Pozdravljali su ga radnici na hidrocentrali, a on je odlazio, po nabavku namirnica u varoš, koristeći samo sebi svojstvene asketske metode.
Po povratku, natovaren džakom sa životnim namirnicama Boris je primenjivao svoju „metodu“. U Vučje, od svoje kuće u brdu podno Kukavice, kad je polazio po provijant, u džaku je do prve prodavnice nosio kamenje ne bi li čitavim putem nosio „jednaku težinu“.
„Prošao sam mnogo zemalja,bio sam u Sloveniji, gledao sam Vintgor kod Bleda i druge predele. Zaista, to su lepi naši krajevi, ali u Sloveniji je leto hladno i vlažno, često vrlo kišovito. Međutim, ova naša planina Kukavica na jugu Srbije je sva u suncu i zelenoj devičanskoj šumi“, ostale su inpresije nastavnika Nepoknoja zapisane u nedeljniku „Naša reč“ iz Leskovca, kada ga je u njegovoj kući na obroncima Kukavice 1953. godine posetio novinar ovih novina.
Nepukopnoj, kako beleže istoričari na jugu Srbije, rođen je 1887. godine u Kubanskoj oblasti. Kao osamnaestogodišnjak završio je III Moskovski kadetski korpus, da bi potom bio i pripadnik Nikolajevske konjičke akademije. Prestižne škole mačevanja i gimnastike pohađaće u Taškentu i Petrogradu.
Ratno iskustvo ovaj vitalni Rus sticao je u na „Austrisko – germanskom frontu“, gde će steći čin potpukovnika 1916.godine ukazom Cara Nikolaja iz novembra iste godine, može se pročitati u dostupnim istorijskim spisima. Burna životna priča našeg junaka vodi u avgust 1918. godine kada stupa u redove Dobrovoljačke armije, koja je bila lojalna Caru Nikolaju. Tu će steći čin pukovnika.
Kao „belogardejac“ Nepukopnoji će zadesiti u Moskvi, gde će od 8.avgusta 1919., do 4.novembra 1920. biti ranjen, a odatle prebačen u Kubansku oblast odakle će nastaviti da zastupa svoje ideale, zašta je nagrađen sa više vojnih odlikovanja. Izbegao je iz Rusije početkom 1921.godine, i tada su ga putevi doveli do Leskovca, a kasnije i na obronke planine Kukavice.
Između dva svetska rata Boris Nepokupnoj je bio nastavnik gimnastike u tadašnjoj Gimnaziji u Leskovcu. Tu je radio do početka pedesetih godina prošlog veka. Bio je stratsveni gimnastičar i mačevalac, pa je aktivno učestvovao u „Sokolskim udruženjima“ u Leskovcu i okolini koje je podržavao.
Samo retkim prijateljima Boris je na jugu Srbije poverio priču da je kao mačevalac Carske Rusije 1912.godine učestvovao na Olimpijskim igrama u Štokholmu, što je u njegovom životu bila odrednica „zdravog i viteškog duha ratnika“.
Iz Leskovca je pobegao u obližnje Vučje. Bio je impresioniran hidro cntralom koja je tu bila izgrađena. Kao ljubitelj prirode kuću je sagradio iznad dovodnog kanala elektrane 1929.godine.
Bio je povučen, ali ne i usamljen, tako ga se sećaju ljudi. Pogotovu oni stariji u samom Vučju i okolini. Mladi o tome gotovo da vam ni reči ne mogu reći. Priču o ovom misterioznom Rusu u monografiji „Hidroelektrana Vučje svetska baština elektrotehnike“ sačuvao je Nebojša Stanković.
Bez spomen obeležja ostalo je zapisano da je Boris Nepokupnoj preminuo u svojoj kući na obroncima Kukavice 1972.godine u 85. godini života. Greškom ili nemarom ovaj Rus u Vučju, opštini na jugu Srbije, nema nikakvo spomen obeležje. I u Leskovcu je sem kod novinara, potpuno zaboravljen, kao vredan, pošten i čovek zdravog gimnastičkog duha.
Hidroelektrana u Vučju 1903.godine bila je 14 u Evropi, i 63 izgrađena u svetu
Ovaj objekat za proizvodnju struje na jugu Srbije, pušten je u pogon 1903.godine, na mestu udajenom 17 kilometara od Leskovca, tri godine posle sličnog objekta koji je izgrađen na Đetinji kod Užica. Vrednost ove hidrocentrale koja je bila kada je počela da proizvodi struju 14 u Evropi, i 63 u svetu kao objekat značajan za „svetsku istorijsku elektrotehniku“ dobio je priznanje Instituta inženjera elektrotehnike SAD „Milestone“ 25.juna 2005.godine.
Elektrana je i danas „živa“, ali je potpuno zanemarena na turističkoj geografskoj ponudi juga Srbije, pre svega Opštine Leskovac. U odvodnom kanalu centrale postoji brana i uređeno kupalište koje koriste tokom leta građani Vučja i susednog Leskovca, malo baveći se istorijom ovog za Srbiju značajnog energetskog postrojenja.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Prema rečima advokata Gorana Ješića, Srđana Kovačevića, u toku je procesura za izlazak iz pritvora studenta Relje Stanojevića, kojeg je Ješić branio na protestu u Novom Sadu 5. novembra.
Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.
Čovek zdravog duha: Boris Nepukopnoj.
