Mitić: Građani udišu zagađen vazduh

Prema njegovim rečima, „najalarmantnija situacija je u Beogradu, Kragujevcu, Pančevu, Boru, Valjevu, Užicu, Smederevu, Subotici i Sremskoj Mitrovici – dobro poznatim crnim tačkama na mapi Srbije“.

„Za razliku od uporedivih zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE), koje su od početka ovog veka gotovo prepolovile emisiju zagađujućih materija u vazduh, kod nas je ona ili ostala nepromenjena ili je čak povećana“, rekao je on. Mitić je ukazao da je „emisija sumpor-dioksida po stanovniku u Srbiji čak za 350 odsto veća od proseka u zemljama CIE, suspendovanih čestica za oko 70 odsto, a oksida azota, ugljen-monoksida i organskih materija za oko 30 odsto“. On upozorava da je zagađenje vazduha jedan od najvećih zdravstvenih rizika koji potiče iz životne sredine, ali da se u Srbiji ovom problemu ne pridaje dovoljno značaja.

„Najveći zagađivači vazduha u Srbiji su termoelektrane i gradske toplane, a u lokalnim sredinama to su javne ustanove i domaćinstva sa svojim kotlarnicama i ložištima. Pored energetskog sektora, industrija, drumski saobraćaj i poljoprivreda bitno doprinose količini zagađujućih materija u vazduhu“, objasnio je Mitić. On je naveo da „zaštita životne sredine očigledno nije prioritet Vlade Srbije, koja u ove svrhe godišnje izdvaja manje od 0,5 odsto BDP, dok se u zemljama Evropske unije za iste namene u proseku troši oko dva odsto BDP“.

Resorni odbor Narodne stranke za zaštitu životne sredine predložio je konkretna rešenja za unapređenje kvaliteta vazduha. To su izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, prelazak gradskih toplana na prirodni gas, biomasu ili komunalni otpad, revitalizacija i proširenje toplovodne mreže, zamena ekološki zastarelih autobusa gradskih saobraćajnih preduzeća, uvođenje stroge kaznene politike prema najvećim zagađivačima i pošumljavanje.