Mito i korupcija nanose ogromnu štetu univerzitetima i školama širom sveta, navodi se u najnovijoj studiji Uneska koji pripada sektoru UN za obrazovanje. Studija otkriva da je obrazovanje pogođeno akademskim prevarama i podmićivanjima na različitim nivoima. Akademske prevare, kao što je izdavanje lažnih diploma, mnogo su učestalije u SAD nego u zemljama u razvoju, navodi se u studiji kojom je obuhvaćeno više od 60 zemalja.

Mito i korupcija nanose ogromnu štetu univerzitetima i školama širom sveta, navodi se u najnovijoj studiji Uneska koji pripada sektoru UN za obrazovanje. Studija otkriva da je obrazovanje pogođeno akademskim prevarama i podmićivanjima na različitim nivoima. Akademske prevare, kao što je izdavanje lažnih diploma, mnogo su učestalije u SAD nego u zemljama u razvoju, navodi se u studiji kojom je obuhvaćeno više od 60 zemalja. Istraživanje otkriva da je ilegalna upotreba novčanih fondova, namenjenih za rad škola, često veoma velika. Ovaj gubitak u okviru ministarstava i škola, ili „curenje“ kako je nazvano u studiji, prevazilazi i 80 odsto novca namenjenog za rad obrazovnih ustanova.
Kada je reč o visokom obrazovanju problemi se najviše javljaju na „lažnim univerzitetima“ koji dobijaju lažne licence za rad, gde se diplome pre mogu kupiti nego zaslužiti. Studija otkriva da je broj lažnih univerziteta koji preko Interneta dodeljuju lažne diplome, porastao sa 200 na 800 u periodu od 2000. do 2004. Ukrajinski zvaničnici priznali su da je tokom 2005. izdavanje najvećeg broja licenci ili akreditacija za rad 175 privatnih univerziteta u zemlji uključilo neki oblik mita.
Autori studije Žak Halak i Mjuriel Poason izneli su na videlo crnu sliku svetskog obrazovanja. „U najvećem broju društava, kako u bogatim tako i u siromašnim, obrazovni sektor suočava se s ozbiljnim problemima i krizama. Tu su, između ostalog, finansijska iznuđivanja, slabo poslovanje i efikasnost, rasipanje novca, nizak nivo usluga i nedostatak relevantnosti, što je ilustrovano visokim nivoom nezaposlenosti diplomiranih studenata“, navodi se u studiji. Autori ističu da nedostatak integriteta, u okviru obrazovnog sistema, navodi donatore da se zapitaju koja je vrednost programa za pružanje pomoći.
Odgovor je, kako kažu, u jačanju sistema kontrole, kao i u obrazovanju budućih generacija po pitanju etike kako bi se iskorenila korupcija. Autori kažu da postoje dobri primeri zemalja koje su prevazišle probleme korupcije, kao što je Azerbejdžan, gde su prevare na ispitima za upis na univerzitete iščezle, zahvaljujući kompjuterskoj tehnologiji koja je onemogućila prepravljanje ocena. U Ugandi je „curenje“ novca koji je Ministarstvo za obrazovanje davalo školama smanjeno sa 87 na 15 odsto. To je postignuto većim informisanjem lokalnih zajednica i javnim objavljivanjem izrečenih kazni protiv korumpiranih zvaničnika.
Generalni direktor Unesko Kojićiro Macura izjavio je da izveštaj predstavlja poziv na akciju. „Tako rasprostranjena korupcija ne košta samo društva milijarde dolara, već ozbiljno ugrožava vitalan napor da se svima obezbedi obrazovanje“, rekao je on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari