Mitrović (PKS): Zašto Srbija mora da daje 15 miliona evra za uvoz starog papira

On je u serijalu razgovora Vidokrug, posvećenih ekologiji, naglasio da u PKS postoji Nacionalni centar za inkluziju sakupljača sekundarnih sirovina.

To je grupacija sa više od 50.000 „,tranzicionih gubitnika“ i to su ljudi na granici siromaštva, objasnio je Mitrović.

On je, međutim, predočio da ta „armija“ obezbeđuje 87 odsto reciklabilnih sirovina za industriju, dok samo 13 odsto dolazi iz javnog komunalnog sektora.

Prema tumačenju Mitrovića, u toj statistici krije se odgovor na pitanje da li je to potencijal koji se može bolje iskoristiti.

To jeste resurnsni potencijal, ali to ne možemo ponavljati kao mantru, ocenio je on i naglasio da su, posle odluke Kine da zabrani uvoz plastičnih flaša, a sada već i otpadnog papira, resursi te ekonomije u Evropi sada u suficitu. On smatra da je Srbija urušila svoje tržište sekundarnih sirovina i da je danas postalo neisplativo baviti se tim biznisom.

To je ilustrovao na primeru pet ambalaže i precizirao da su cene iz 2018. godine bile na nivou od 220 do 250 evra po toni, dok se danas iz Mađarske, Nemačke i Austrije može dobiti kvalitetna i čista sirovina za 20 do 30 evra po toni.

Mitrović podseća i da Srbija 20 godina nije podizala primarnu selekciju komunalnog otpada i naglašava da „ne može sve ići u podzemne kontejnere“.

Ne može sve ići na smetlište, poručio je on i objasnio da Srbija danas zato sve više tog materijala uvozi iz Zapadne Evrope za potrebe reciklažne industrije. Uprkos tome, on smatra da Srbija ne bi trebalo da uvozi toliko reciklabilnih materijala i pita zašto mora da se daje 15 miliona evra za uvoz starog papira.

S druge strane, kako je precizirao, Srbiji je u ovom trenutku potrebno oko 50.000 tona reciklabilnog stakla za rad staklarske industrije.

Mitrović podseća da je problem decenijski i dodaje da „mi nemamo primarnu selekciju, a imamo više od 150 smetlišta u Srbiji, ali i više od 3.500 divljih deponija“. Posebno ukazuje na činjenicu Srbija ima više od 1.500 tona ambalaže od pesticida, ali nema centre za reciklažu te ambalaže.

To je veliki pritisak na životnu sredinu, jer se taj otpad uništava na njivama tako što se zapali, a onda imamo ozbiljne štetne gasove u vazduhu, upozorio je Mitrović.

Ukazao je i na problem otpadnih ulja, jer Srbija na svojoj teritoriji uspe da sakupi samo jedan odsto otpadnog ulja, dok ostalo odlazi na individualna ložišta.

Prema proceni Mitrovića, čeka nas jesen koja kombinovana sa epidemijom COVID-a i velikim zagađenjem vazduha.

Sve su to veliki pritisci na zaštitu životne sredine, na otpornost građana, na veća bolovanja. Procene PKS govore sa Srbija godišnje gubi više od 300 miliona evra na bolovanja. I zato su nam potrebne investicije u zaštitu životne sredine, zaključio je Mitrović.