Željko Mitrović o serijalu „Junaci doba zlog“: Prijaju mi forme prepisane sa Pinka

„Željko Mitrović je oduvek imao sluha. Više za politički momenat koji zadovoljava lukrativne, gotovo – nagone, nego čak i za muziku. Jedini sluh koji mu je uvek, i oduvek, nedostajao, bio je onaj koji se vezuje za reč – moral. Decenije postojanja na javnoj sceni pokazuju da je za njega politička pripadnost, prilagoldljiva kategorija. I ma koliko se trudio da bude – kul, bio je i osta tek samozadovoljni medijski ratnik, koji propagandna oružja usmerava ne samo u neistomišljenike svojih trenutnih patrona, već u zdrav razum građana Srbije“, navodi se u opisu emisije „Željko Mitrović – kameleon u ružičastoj magli“.

Vlasnik Pinka kaže za Danas da je odgledao emisiju, da njemu nije ništa sporno sem nekoliko informacija koje je, kako navodi, više puta demantovao – da ne plaća porez, da je na semaforu bilo zeleno svetlo kada je njegov sin prolazio autom usmrtivši devojku, i da mu je država dala predajnike za Pink, već je to bila njihova oprema.

– Sve se to zove demokratija. Nisam siguran da li sam skroz oguglao ili sam postao mazohista, ali meni je sve to ok. U svakom slučaju, počele su da mi prijaju forme koje su prepisane sa Pinka. Kada bi se ljutio ili kritikovao, zapravo bih kritikovao sam sebe. Nekoliko laži koje su već izrečene milion puta, nisu nešto što odavno ne predstavlja uobičajene alate u makljaži suprotstavljenih strana. U svakom slučaju, premetih i par kritika za koje bi se moglo i pronaći opravdanje, jer stvarno nije normalno da podrigujem na televiziji – navodi Mitrović.

On podvlači da svake godine na ime poreza državi Srbiji plaća oko 20 miliona evra, i da je svima dokumentaciju o plaćenom porezu dostavio pre 20 dana.

Iz vajber prepiske se vidi da je Mitrović u jednom trenutku razmišljao da da intervju za emisiju, pod uslovom da ga paralelno snima i ekipa Pinka, na šta su autori pristali, ali do realizacije razgovora nikada nije došlo, jer se Mitrović očigledno predomislio.

Navedena emisija počinje usponom Pinkove imperije, odnosno drugarstvom Mire Marković sa Mitrovićem, koje je ona opisala kao „nežno prijateljstvo“, navodeći da su kućni prijatelji. Zatim Mitrovićevim „pranjem“ biografije, odnosno pravdanjem da je Markovićevu poznavao kao i svakog drugog političara. Vlasnik Pinka je bio i autor čuvenog spota „Jul je kul“. Za Slobodana Miloševića rekao je da su se videli par puta, što je u emisiji demantovano.

„Tokom petooktobarske revolucije, program Pinka nije radio par sati, a potom kada je program počeo ponovo da se emituje, došli su gosti u studio, koji su slavili pad Slobodana Miloševića. Time je Mitrović bio aboliran“, podseća se u serijalu.

Deo emisije posvećen je informativnom programu Pinka, koga njen vlasnik koristi za lične obračune sa svojim i neistomišljenicima vlasti, koristeći uvrede, klevete i laži. Zatim, gostima tih emisija, koji služe da „operu“ svaki prljav potez režima i napadnu njegove kritičare, bez mogućnosti da se druga strana brani. Najčešći gost Pinkovih emisija je Dragan J. Vučićević, vlasnik Informera i Mitrovićev prijatelj.

Njih dvojica su, svaki u svom domenu i mediju, najviše doprineli satanizaciji predstavnika opozicije i veličanju lika i dela Aleksandra Vučića. Pritom, Pink je najgledanija televizija a Informer najtiražniji dnevni list. Pomenuti dvojac je sigurno jedan od najzaslužnijih za ovako dug opstanak Vučićeve vlasti i njegov visok rejting.

Kampanje koje Vučićević i Mitrović vode su zlokobne i opasne, a deo emisije posvećen je i jednom od najstrašnijih spotova koji se bavio Oliverom Ivanovićem, emitovanim neposredno pred njegovo ubistvo.