Mitrovica via Smederevo

Kada je nedavno besna mačka ujela svog gazdu pedeset osmogodišnjeg Kostu Ercegovca iz Bešenovačkog Prnjavora, mesta na desetak kilometara od Sremske Mitrovice, on nije ni slutio da će u potrazi za serumom morati da obiđe skoro pola Srbije. Kada smo ga posetili ovih dana u njegovoj kući u Bešenovačkom Prnjavoru, Kosta se upravo vratio iz ambulante gde je primao redovnu terapiju i kaže da sada o svemu može da priča čak i uz smeh, ali da se tada istinski uplašio. Kaže i da nije bilo besne mačke i ujeda nikada ne bi bio u Valjevu i Smederevu.
– Valjda je sada kraj lečenju. Trebalo bi da sam primio sve što je neophodno. Sve mi sada izgleda kao da se dešavalo na filmu. Te večeri, 9. oktobra oko 21 sat, još nešto sam radio po dvorištu. U seljačkoj kući uvek ima posla. Setio sam se da bi trebalo da nahranim našu macu i otišao sam do nje, tamo gde je obično ležala. Uzeo sam posudu za mleko ne bih li je mački stavio što bliže, a ona je skočila i ugrizla me za desnu ruku, dok me je po levoj izgrebala. Istina, prethodnih nekoliko dana video sam da nešto kunja i mislio sam da je bolesna. Tada mi je bilo potpuno jasno da je besna, jer pojava besnila kod nas nije neuobičajena. Imali smo to i lane, sina je ugrizao pas za koga se ispostavilo da je besan, mada tada nije bilo problema – priča Kosta.
Pošto je shvatio da mačka ima besnilo bio je prinuđen da je ustreli i sutradan su je on i sin odneli u Pasterov zavod u Novi Sad.
– Negde oko 14 časova zvala je doktorica iz Mitrovice i rekla da odmah dođem da primim injekciju, jer su iz Novog Sada potvrdili da je reč o besnilu. Međutim, u Mitrovici je bila samo doza od 500 jedinica, a meni je trebalo dve hiljade. I tada je doktorica Snežana Medić Stojanac zvala sve zdravstvene centre i uspela da obezbedi potrebnu količinu. Neizmerno sam joj zahvalan. Vozio me je momak sa hitne Goran i zahvalan sam i njemu, jer da nismo stigli na vreme ko zna šta bi bilo. Kažu da tu injekciju moraš da primiš u roku od 24 sata. Kada smo došli u Šabac uopšte nismo čekali, odmah su nas primili i dali mi još 500 jedinica. Potom smo krenuli dalje prema Valjevu. Goran je kupio mapu da znamo kuda idemo, da ne lutamo i ne gubimo vreme, jer je izgleda trebalo dobiti i trku s vremenom. U Valjevu – ista priča. Čim smo stigli primili su nas, pa opet na put prema Smederevu, gde sam primio poslednjih 500 jedinica. Mislim da je tih dana bila nestašica seruma. Zašto, ne znam, ali nekako mislim šta bi bilo da se doktorica Stojanac nije toliko angažovala i telefonirala svuda okolo, ili da je istog dana još nekog ugrizao pas ili mačka koji su besni. Šta bi tom nesrećniku dali? Sada je prošlo mesec dana i verujem da će se sve dobro završiti. Predstoji mi još jedna kontrola i onda je valjda gotovo – navodi Kosta i dodaje da i sada u mestu ima pasa lutalica, pa je moguće da je i neki od njih besan.