Prošlo je gotovo 20 godina od oružanog sukoba na Kosovu, ali čak 1.647 porodica još čeka odgovore o svojim najmilijima koji se vode kao nestali u vezi sa događajima na Kosovu i njihovim posledicama iz 1998. i 1999. godine, navodi Međunarodni komitet Crvenog krsta.
Da bi im pomogli da dobiju odgovore, delegacije Prištine i Beograda su danas na 48. sednici Radne grupe za nestala lica u vezi sa događajima na Kosovu održanoj u Beogradu, usvojile Procedure o primopredaji posmrtnih ostataka koje treba da doprinesu procesu pronalaženja nestalih lica, dodaje MKCK u svom saopštenju.
Sednicom je predsedavao Medjunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK), uz prisustvo predstavnika porodica nestalih lica i medjunarodne zajednice.
Posle razmene informacija o aktivnostima koje su sprovedene od prošle sednice, učesnici su razgovarali o narednim koracima koje ce Priština i Beograd preduzeti do kraja 2018. godine, a koje ce omogućiti da neke porodice dobiju odgovore o sudbini njihovih najbližih.
Danas, 20 godina kasnije, od 6.057 ljudi čiji je nestanak prijavljen MKCK-u u vezi sa oružanim sukobom na Kosovu i njegovim posledicama, za 1.647 njih se još uvek traga. Njihove porodice žive u neizvesnosti, ne znaju šta se desilo sa njihovim najbližima, ne mogu da obave dostojanstvenu sahranu, zalece rane i da nastave sa svojim životima, navodi se u saopštenju.
Predsedavajući radne grupe, gospodin Fabien Bourdier iz MKCK-a, izjavio je: „Samo sedam slučajeva je rešeno 2018. godine. MKCK je zabrinut zbog sporog stepena napretka u rešavanju ovog pitanja, koje treba tretirati isključivo kao humanitarno. Čekajući svoje nestale voljene, mnogi nažalost više nisu sa nama i nisu dočekali odgovore. Nadamo se da ce usvajanje Procedura o primopredaji posmrtnih ostataka između delegacija Beograda i Prištine biti korisne za ceo proces „.
Od osnivanja radne grupe 2004. godine, MKCK kao neutralni posrednik istražuje nacionalne i međunarodne arhive u cilju dobijanja informacija koje bi dovele do novih grobnica, kako bi se razjasnila sudbina što većeg broja nestalih lica i pomoglo porodicama u rešavanju administrativnih i pravnih pitanja.
U skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom, porodice imaju pravo da znaju šta se desilo sa njihovim najbližima, a države su obavezne da im pruže odgovore i podršku, zaključuje u saopštenju MKCK.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.