Sara Jović sa profesorkom Tarom Glončak Karapandžić, foto: J. PatarčićKada Sara Jović sedne za klavir, svaka prostorija postaje pozornica sa koje odzvanjaju besprekorni zvuci kompozicija iz epoha baroka, klasicizma, romantizma i impresionizma. Zato i ne čudi što je baš ove godine briljirala na takmičenjima, osvojivši čak deset nagrada.
Nema takmičenja sa kojeg se Sara Jović, mlada pijanistkinja iz Subotice, vratila praznih ruku. Svojim znanjem, veštinom i lakoćom kojom izvodi neke od najzahtevnijih kompozicija, ove godine je oborila žiri s nogu, te je ponela osam prvih i jednu drugu nagradu u disciplini klavir solo, i još jednu prvu nagradu u disciplini klavirski duo.
“Najdraža mi je nagrada koju sam osvojila na Međunarodnom pijanističkom takmičenju ‘Slavenski’, gde sam bila laureat svih kategorija, zapravo celog takmičenja. Tamo se upisuje u istoriji, na kraju knjižice, ko je pobedio i tako će i moje ime biti zapisano, da sam pobedila te godine”, zadovoljno će Sara.
Sve ove nagrade nisu došle slučajno, već su za njih zaslužni veliki trud, rad i posvećenost kojom Sara neguje svoj talenat. Kako nam objašnjava, za ovladavanje klavirom najvažnija je dobra tehnika, ali ističe i da bez muzikalnosti teško da neko može da bude vrstan pijanista.
“Potrebno je da osoba bude muzikalna i da voli to što radi. Posle se na vežbama gradi tehnika prstiju i dobro držanje ruke, što je isto veoma bitno. Važno je i da se dobro postavi osnova, da bi kasnije moglo dalje da se uči”, objašnjava mlada Subotičanka.
Dok prstima prelazi preko dirki, Sara kaže da podjednako voli da izvodi sve kompozitore, ali da ima i nekoliko favorita.
“Jako volim kada temeljno naučim, onako za pohvalu, da sviram Baha. To mi je jedna od najlepših stvari, kada znam Baha da odsviram i da mogu samo da se prepustim i uživam u tome. Volim da sviram i kompozicije od romantičara, kao što su Šopen, List i Rahmanjinov”, nabrojala je naša sagovornica.
Sara trenutno pohađa šesti razred osnovne Muzičke škole u Subotici, a prve klavirske korake načinila je uz profesorku Taru Glončak Karapandžić. Prateći njen razvoj, Tara kaže da prvo što je zapazila kod Sare, jeste da je na svaki čas dolazila spremna i da nije morala dodatno da je podstiče na vežbanje.
“Onda sam pomislila, kad je već dete tako vredno i dobro, zašto ne bismo probale da odemo na neko takmičenje, znajući da za najmlađi uzrast žiri obično nije toliko strašno strog, kako kasnije ume da bude. Te prve godine smo otišle na četiri takmičenja i mislim da se Sara tu još više zagrejala, što je neobično, jer neki put deca znaju da se uplaše javnog nastupa. Međutim, ona kad je otišla tamo i videla sve te lepe haljine, pa taj lepi klavir, atmosferu i kako sve to svečano izgleda, mislim da se još više zagrejala”, priča profesorka Tara.
A koliko se zagrejala najbolje govore nagrade, kojih je od tada pa do danas osvojila više od tridesetak. Ipak, Sara ističe da to nije bilo lako i da se za svako takmičenje pripremala vrlo ozbiljno.
“Kompozicije uglavnom biramo profesorka i ja, tako što ona predloži nešto što bi dobro išlo u program, pa onda ja odaberem koja mi je lepša, koja mi se više sviđa ili koju više osećam. Pripreme teku tako što prvo naučim program i onda radimo na dinamici, izražaju, pa i mom nastupu na bini. Dok se pripremam, obavezno razmišljam o tome šta sviram da bi se to fiksiralo i da mogu da izvedem samouvereno na bini, a na takmčenju se trudim da se prepustim i da uživam u momentu gde sam glavna zvezda i da izvučem maksmum iz sebe”, objašnjava mlada pijanistkinja.
Iako u svakom nastupu neizmerno uživa, Sara kaže da za nju posebnu čar ima trenutak kada ostane sama sa klavirom, jer se tada “potpuno izgubim u prostoru i vremenu i ne mislim ni na šta drugo”.
“To je zapravo najbolje, zato što se onda i sama igram sa klavirom, što bi uvek trebalo da bude tako. Kada nema nikoga i kada sam sama sa klavirom, onda je najlepše jer radim šta hoću”, ističe Sara.
Gledajući je s ponosom i koliko je za ovih šest godina napredovala, profesorka Tara kaže da Saru više ne doživljava kao svoju učenicu, već kao mlađu koleginicu.
“Nas dve sada možemo da komuniciramo na drugom nivou, da raspravljamo o nekim umetničkim visinama, da li joj se više sviđa ovako ili onako, da li je slušala tog i tog umetnika i prosto to sada više nije toliko učenički odnos, koliko je to jedan odnos između starijeg i mlađeg pijaniste”, jasna je profesorka Tara.
Sara nema dileme u pogledu budućnosti. Već sada zna da će upisati srednju Muzičku školu, a da će muzičko obrazovanje nastaviti i na fakultetu, jer je klavir njen životni poziv.
“Klavir me je osvojio i stvarno volim da vežbam i da učim nove stvari. Kao i taj klavirski duo, jer sva nova iskustva koja su drugačija od samog sviranja na bini, naučila su me potpuno novim stvarima, tako da se radujem da sviram i sa drugim instrumentima i orkestrom”, poručuje Sara.
Klavir nije bio prvi izbor
Sara Jović je počela da svira klavir u drugom razredu osnovne škole, a kaže da ga je odabrala sasvim slučajno.
“Prvo sam htela da upišem harfu, ali nije bilo mogućnosti da to upišem u Muzičkoj školi, jer je to stvarno veliki instrument koji mnoge muzičke škole nemaju da se izučava. Onda sam krenula na klavir, jer sam imala klavijaturu kod kuće, pa što da ne. Tako sam počela da učim i stvarno sam volela te vežbice, bile su mi zabavne, jako sam ih brzo učila i volela sam brzo da ih sviram. Onda sam dobijala neke lepše melodije i teže od ovih osnovnih i tako sam ga i zavolela”, kaže Sara Jović.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
