Mladen Šarčević: Zbrinućemo tehnološke viškove

* Preuzeo sam kasu Ministarstva prosvete sa izvesnim minusom, što nije krivica prethodnog ministra, ali racionalizacija nije urađena * Moramo da vidimo koliko je starih studenata, jer ni tu nema tačnih podataka
Ministar prosvete i nauke za Danas o gorućim temama pred početak školske godine

Ostavite komentar


  1. Vrlo prikladna izjava koja zahteva da se pozovu studenti na razgovor u najkracem mogucem roku.Ja kao neko ko izdrzava porodicu,sa dva zaostala ispita,nemam snage a ni para da prelazim na program koji nosi samo drugaciji naziv predmeta a sustina je ista.Razmislite koliko cete porodica upropastiti ako se ne produzi rok,uostalom mnogi studenti su vec diplomirali tako da bi i ostatku sa produzenjem izasli u susret i skratili studiranje.Poenta jeste da se skrati,a ne produzava studiranje.

  2. Poštovani ministre,
    Osoba na Vašem položaju bi morala da obrati pažnju na način izražavanja. Ovo ne treba da preraste u lični odnos države prema studentima. Mnogi od "loših đaka" imaju fantastične proseke, a sasvim različite razloge za produženo studiranje. Predstavljate to, kao da dvadeset godina izlazimo na ispite koje nismo u stanju da položimo, pa sada tražimo još samo malo vremena.

  3. Studiranje nije osnovna ili srednja skola. Kao sto i sama rec kaze studiozno, temeljno pristupanje izabranoj oblasti. Ako neko izabere da studira duze ne znaci nuzno da je los kao sto ga vi proglasavate. Cesto je suprotno i ovi ljudi su kvalitetniji jer ne rade nista na brzinu i sve svoje ocene su posteno zasluzili. Funkicija edukacije je da coveka nauci da misli, da stvara i da svojim delovanjem ostavi trag u prostoru, a za to je potrebno vreme. Sve sto je brzo to je i jalovo, kao sto vidimo svuda oko nas na primerima masovne proizvodnje i stvaranju potrosackog mentaliteta. Znanje nije masovna proiyvodnja, znanje je umetnost. Za znanje je potrebno vreme. Pre nego sto zalepite etiketu na neciji rad uradite istrazivanje, ne budite lenji, ne budite losi kao svih ovih godina. Izadjite iz svojih fotelja, sidjite u realnost i pogledajte kako ti losi djaci placaju redovno doprinose drzavi, pune penzijske i socijalne fondove, placaju pdv na dobit, izdrzavaju porodice, imaju zdrave firme, imaju dobar prosek ocena, ne padaju na ispitima kada izadju, posteno koracaju kroz zivot u ovoj nemoralnoj i devastiranoj drzavi i nisu nikome nista ukrali niti su nekome ostali duzni. Samo neobrazovan covek moze izjavti da je Bolonja dobar sistem obrazovanja, a niko je u svetu ne priznaje. Uostalom, kada je tako dobar zasto stalno spustate bodove sa 60 na 48? Bolonjci po tome ispadose losi djaci, ne mogu da ispune ni minimum od propisanog, tog dobrog sistema. Da li i njih treba opstruisati????

  4. Poštovani ministre,
    Opsežni su problemi sa studentima koji studiraju po starom planu (ali samo nominalno, budući da stari plan de jure i aktivno ne postoji, ali i da su oni koji još uvek nisu završili školovanje po istom bezmalo svi do jednog apsolventi).
    Najpre, tu je neustavnost samog Zakona o visokom obrazovanju, što bi, zapravo, trebalo da bude dovoljan razlog za bar produženje; koje bi, opet, bilo apsurdno, ali operativno značajno.
    Takođe, imamo i nepostojanje jedinstvenog modela ili preporuke o prebacivanju na nov način studiranja i ogroman prostor za zloupotrebu položaja od strane fakulteta (koji bi pojedinačno odlučivali o brojevima dodatnih ispita, priznavanju već položenih, te i definisali novčane troškove sasvim proizvoljno, iako bi prelazak na bolonjski sistem bio mahom pitanje administrativne obrade). Zapravo, čak bi i preporuka bila neobavezujuća pa država ne bi mogla da ostvari ulogu zaštitnika naroda.
    O tome da studenti prebolonjci ne predstavljaju niti trošak za fakultete niti za državu ne bih da razglabam, to je stamena činjenica.
    oramo uzeti u obzir i to da ovi studenti ne bi mogli da, u skladu s načelima važećeg programa, redovno pohađaju nastavu, budući da su se vratili u mesta stanovanja, zasnovali porodice, da se fakulteti žale na prezauzetost prostorija i dr.
    oglo bi se još pregršt toga dodati, ali ću završiti ovim retoričkim opaskama: ako se ne zalažete za loše đake, zašto se (iz godine u godinu, sasvim suprotno usvojenim načelima Bolonjske deklaracije) još uvek podržava izmena Zakona o visokom obrazovanju, koja bi SPUSTILA uslov trenutnim generacijama na 48 bodova, iako je trebalo da odavno bude maksimalnih 60; zašto se je i prethodnih godina, SUPROTNO usvojenom, povećavao broj ispitnih rokova, a trebalo je da bude sveden na četiri; najzad, kako je ovo drugačije od izlaženja u susret onima sa starog plana? Kako možete da zbrinete tehnološke viškove, koji broje 6.000 ljudi, a da odbacite gotovo svršene studente, kojih je znatno više (ne zaboravimo i na njihove porodice)?!
    Ne igrajte se životima, već zakažite sastanak i s predstavnicima ove društvene frakcije (advokaticu, pravnu zastupnicu odavno imaju), te rešavajte problem konsultacijom i njih samih, ne na svoju ruku.

  5. Zakone ne donosi ministar nego skupstina. Skupstina postavlja ministra, kontrolise ga, moze da ga smeni. Ministar odgovara Skupstini a ne Skupstina ministru. Skupstina moze doneti zakon kakav god hoce, Moze predlog ministra odbiti,moze ga promeniti kroz amandmane a moze i doneti zakon samostalno, da ministra nista i ne pita.
    Ako ministar nije siguran kakva odluka je ispravna, stari strudenti su 100% sigurni da je nametanje ovog roka katastrofalno i da pravi ogromnu stetu. Na Skupstini je da brani zdrav razum i interes velikog broja gradjana Srbije od kojih bi pojedinci hteli na mufte da uzmu pare i da ih dodatno maltretiraju i ponizavaju.

  6. Sarcevic prima platu iz budzeta Srbije 90 000 neto. Sta je to nego javni sektor?
    Sarcevic je vlasnik osnovne skole i opste Gimnazije.
    Skolarina u njegovoj skoli Rudjer Boskovic je 6 200 evra godisnje za predskolsko. Za osnovnu skolu skolarina je od 5 800 do 9 300 evra godisnje.
    Skolarina u njegovoj privatnoj Gimnaziji je od 9 000 do 12 500 evra godisnje,skuplje od najskupljeg fakulteta.
    Sad je on kao blistavi privatnik presao u javni sektor da nam prica kako javni sektor ne valja.Zasto je on iz privatnog sektora presao u javni? Da pomogne drzavi? Ima visak vremena? Ili je nesto drugo u pitanju.

  7. Prica isto sto i predhodni ministar koji je od strane svih koji imaju veze sa prosvetom ocenjen kao najgori u predhodnih dvadeset godine i to u teskoj konkurenciji, e ako ostvari ono sto prica bice dobro. Sto se tice starih studenata tu nikakvog problema nema ali drustveni i drzavni problem ce nastati ako se prisilno prebace na bolonju, tu stetu predhodni ministar nije stigao da napravi tako da nemorate Vi.

  8. Kakve lose djake? Zasto ministar vredja studente i naziva ih losim djacima?
    Ako nije za "lose djake" zasto onda smanjuje bolonjcima uslov na 48 bodova?
    Ako se razlika Bolonje u odnosu na stari program ne razlikuje bitno od onoga sto su polagali po starom, zasto je onda toliki problem da stari studenti zavrse po starom, kad sam ministar kaze da ta razlika nije bitna?
    Kakav je to argument da Ministarstvo ne zna koliko je starih studenata? Kako donose odluke i tako su cvrsti u tome a kazu da ne znaju ni koliko studenata ima? I kakve veze ima koliki je broj tih studenata? I da je 1 i da ih ima 100 000 isti je problem.
    Koliko kosta starog studenta ta razlika koja nije bitna?
    Kosta ga ogromne pare i dodatne nepotrebne obaveze zbog kojih ce mu studiranje biti jos duze i jos teze. Sto znaci da je cilj ovog roka maltretiranje starih studenata i uzimanje para od njih.

  9. Model prelaska sa starog statuta na Bolonju je katastrofalan.
    Starim studentima se dodaje jos vise ispita, gomila nepotrebnih obaveza i teraju ih da plate basnoslovnu cenu. To je i cilj te "reforme". Da uzmu pare ni za sta.
    Na ovaj nacin starim studentima se studiranje jos vise produzava i dodatno otezava.
    Na Pravnom, po starom statutu se polaze 32 ispita, po Bolonji 33 ispita, a apsolvent po starom koji treba da predje na Bolonju treba da polozi 41 ispit. To ne da nije dobar model, to je bezobrazluk smisljen da se uzmu pare.

  10. Polako sa lepljenjem etiketa, gospodine ministre. ““Losi djaci““ su mamina i tatina lenja decurlija koju roditelji upisuju u VASE pivatne skole! To su lenji djaci. Svaki student, ma koliko studirao drzavni fakultet, je heroj!

  11. A sta ce biti sa direktorima skola, koji bez konkursa zaposljavaju ljude na odredjeno u poslednje dve -tri gpdina iako traje zabrana zaposljavanja?? Da li ce biti nagradjeni ili konacno kaznjeni jer je u pitanju najocigledniji primer korupcije?

  12. Svi ministri rade isto Dodju sa ogromnom "energijom" i idejama. Posle mesec dana ih vise nigde nema. Sada pricaju sta će da urade, kako će sve da se promeni. Kada bude seo sa svojim izabranim timom i kada vidi da ce sa njima da izgubi svaku utakmicu samo gleda kako da pobegne. Tako je uvek do sada bilo. postovani ministre, nemate Vi ljude sa kojima mozete da izvedete bilo koju, pa i najmanju, promenu u obrazovnom sistemu. Samo ejdan detalj: anagzovali set drzavnog sekretara koji nema ni jedan cas pedagoskog obrazovanja! Ali, tako je uvek bilo. Svi misle da Srbiji loše ide zbog para. Ja tvrdim da su nam samo ljudi problem. Nemamo ljude! To jest, pravi ljudi nisu angazovani. Angazuju se uvek pogresni. Steta…

Ostavite komentar


Društvo

Srbija postaje balkanska Kuba 7

Srbija postaje balkanska Kuba

Prilično nezapaženo u srpskoj javnosti je prošao godišnji izveštaj Evropske komisije o stanju u Srbiji, naročito deo gde se poziva Srbija da obezbedi povoljno okruženje za civilno društvo i medije i da "učini kredibilne napore da ugasi dezinformacije i stranu manipulaciju informacijama". To se naravno prvenstveno odnosi na ruske i kineske medijske uticaje, pa je i potpuno logično što je izveštaj EK u tom delu bio neprimetan za srpske provladine “medije”, koji su ga skoro u potpunosti ignorisali.

Naslovna strana

Naslovna strana za 25. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Bilja Krstić, muzičarka

Postoji mnogo razloga i načina da podržimo Danas. Jedan je da postanemo članovi Kluba čitalaca Danasa.