Mladenović: Živimo u vreme nečitača, falsifikatora i prepisivača (FOTO)

Ovogodišnji sajam otvorio je pozorišni reditelj Kokan Mladenović, koji je konstatovao da je alternativni sajam Biblioteke XX vek svojevrstan azil, sigurna kuća, gde čitaoci mogu da se sklone, jer za razliku od „velikog“ sajma koji „prodaje dela Vojislava Šešelja, na ovom „malom“ nema mesta za Šešeljeva nedela“.

– Nalazimo se među pravim knjigama, pravim piscima, čijom selekcijom Ivan Čolović već godinama pokušava da popravi svet oko sebe. Za to popravljanje sveta potrebni su sagovornici i čitači. A mi živimo u vreme nečitača, u vreme falsifikatora i prepisivača. Kako neko reče, od onih koji spaljuju knjige, gori su samo oni koji ih ne čitaju. Ti nečitači upravljaju našim životima, nečitači obesmišljavaju sve ono što smo pročitali ili napisali. Do tih nečitača ne dopiru reči, bile one pisane ili kazane. A kako kaže Aca Popović, u Razvojnom putu Bore šnajdera, ako glava neće da čuje reč, onda od reči treba napraviti ekser i ukucati ga u tu glavu- rekao je Mladenović.

On je dodao da se poslednja uspešno izvedena revolucija desila baš u XX veku, i ocenio da „valjda ovaj produženi XX vek čeka da izvedemo finalnu revoluciju, ne bi li se napokon nekako završio“. Mladenović je proglasio sajam otvorenim, uz nadu da će se „ta revolucija dogoditi do sledećeg sajma Biblioteke XX vek“.

Ivan Čolović, antropolog i osnivač Biblioteke XX vek, podsetio je da mnogi pisci, saradnici i prijatelji Biblioteke više nisu među nama, poput Makavejeva koji je otvorio prvi sajam, Vojina Dimitijevića, Nebojše popovića, Tanje Tagirov.

– Ovo je i prvi sajam bez naše Borke (Pavićević). Kada sam Slavici Vučetić, desnoj ruci Borkinoj, rekao da smo ostali bez Borke, ona je odgovorila, da to nije tačno, i da je ceo tim Centra stalno sa njom, svakoga dana, rekao je Čolović.

On je preporučio dve knjige koje su, kako kaže, na sajam stigle pravo iz štamparije. Prva je knjiga nemačkog kulturologa Albrehta Košorkea „Hitlerov Mein Kampf, Ka poetici nacionalsocijalizma“, u prevodu Davora Beganovića.

A druga je „Čegrtaljka i uživanje“ (U seriji „Memo“) Živojina Bate Karapešića, prevodioca, arhitekte, pisca.

Na sajmu su predstavljena i druga nova izdanja, među kojima i  „Etnički konflikti. Na Balkanu i ne samo tu“ Filipa Tesara, knjigu je sa češkog preveo Adin Ljuca. Tu je i novo delo etnologa i antropologa Mišela Ažijea „Nove seobe naroda. Novi kosmopolitizam“, koje je sa francuskog prevela Olja Petronić. Među novim naslovima je i drugo, prošireno izdanje „Putopisa po sećanju“ Ranka Bugarskog.

Brojeve za tradicionalnu tombolu ove godine izvlačile su novinarke lista Danas Snežana Čongradin i Aleksandra Ćuk, i omogućile posetiocima da osvoje knjigu po izboru, dok je najsrećniji sajamski listić dobio mogućnost da bira čak deset izdanja iz ponude Biblioteke XX vek. Sajam je posetio veliki broj viđenih lica iz javnog, kulturnog i političkog života, a među posetiocima su se našli Teofil Pančić, karikaturista Dušan Petričuć, istoričarka Dubravka Stojanović, Vesna Pešić, Nataša Kandić, istoričar umetnosti Branko Dimitrijević, kompozitorka Ivana Stefanović, Nadežda Gaće, glumica Olivera Ježina i drugi.

Tradicija duga pola veka

Prvi međunarodni sajam Biblioteke XX vek održan je 2007, kao alternativa „velikom“ sajmu knjiga, a svečano ga je otvorio Dušan Makavejev, posle čega su usledili razgovori sa autorima. Tradicionalna tombola zaigrala se već naredne godine, a prvi put je brojeve izvlačila Borka Pavićević. Biblioteka XX vek nastala je 1971, a osnivač je antropolog Ivan Čolović. Od osnivanja do danas korice svakog izdanja osmišljava i oslikava akademski slikar Ivan Mesner. Prvo izdanje Biblioteke bila je studija „Uvod u permanentno obrazovanje“ Pola Langrana, a edicija je do danas ostala verna humanističkim naukama, istraživanjima čoveka, društva i kulture, esejistici.