„Nije iznenađujuć podatak, ali je zabrinjavajuć“: Četvrtina mladih u Srbiji susreće sa depresijom i anksioznošću

Kao periode intenzivne anksioznosti mladi su naveli situacije kada treba da donesu važne životne odluke, poput upisa na fakultete a kao još jedan od psiholoških problema koji se navodi je iscrpljenost i problemi sa koncentracijom, pogotovo za vreme ispitnih rokova, koje uglavnom rešavaju konzumacijom kafe ili energetskih pića.

Istraživanje je pokazalo da četvrtina mladih smatra da vodi računa o svom zdravlju, dok je skoro duplo više njih navelo da se trudi da svoje navike poboljša.

Psihoterapeutkinja Tatjana Prokić navodi da je zabrinjavajuća činjenica da se tako značajan broj mladih ljudi u Srbiji suočava s depresijom i anksioznošću.

„Imam utisak da smo mi kao društvo u celini, počeli da obraćamo pažnju na mentalno zdravlje tek od prošle godine. Mladi nemaju adekvatnu podršku zajednice, zanemarujemo ih kao društvo generalno i bavimo se paušalno kompleksnom situacijom koja zahteva rad na prevenciji i mentalnoj higijeni pre svega, dok smo sada jedino fokusirani na sanaciju posledica“, kaže Prokić i dodaje:

„U Srbiji nemamo obučene ljude koji će raditi na psihološkoj prvoj pomoći i ne moraju biti diplomirani psiholozi, već se upoznati sa osnovnim znanjima pružanja psihološke prve pomoći osobama koje u datom trenutku pokazuju izvesno simptomatično ponašanje. Dozvoljavamo deci da beskrajno dugo vremena provode na društvenim mrežama, ne pokazujemo dovoljno interesovanja da se bavimo njima na svakodnevnom nivou, jer imamo puno i svojih preokupacija i posla, a kada se suočimo sa situacijom depresije i anksioznosti kod svog deteta, vrlo često mislimo da smo rešili problem tako što smo ga odveli stručnom licu, dok uzrok leži u samoj porodici i njenim navikama i ta promena je neophodna da bi situacija bila trajnije otklonjenja“, ukazuje Prokić.

Dodaje da mladi ljudi bivaju sve češće suočeni sa razvojnim krizama, krizama razumevanja pola i alijenacije, dok smo mi potpuno i kao roditelji i kao društvo nespremno dočekani i ne znamo kako da pristupimo ovakvim situacijama.

„Rešavanje problema mentalnog zdravlja zahteva višedimenzionalni pristup koji obuhvata destigmatizaciju mentalnog zdravlja, povećanje pristupa uslugama mentalnog zdravlja, promovisanje svesti o mentalnom zdravlju i značaja mentalne higijene i edukaciju, kao i pružanje podrške osobama kojima je potrebna pomoć“, zaključuje Prokić.

Nevena Buđevac, profesorka psihologije obrazovanja na Fakultetu za obrazovanje učitelja i vaspitača, kaže da kada dobijemo rezultate ovakvih istraživanja, uvek se u prvom trenutku zapitamo da li ovo znači da su problemi mentalnog zdravlja u porastu ili da su mladi danas više osvešćeni u pogledu svog mentalnog zdravlja, te realnije procenjuju svoje kapacitete i probleme.

„S tim u vezi, ako se vratimo koju deceniju unazad, mladi nisu ni imali toliko prilika da o tim problemima govore, da budu pitani i da se suoče sa onim što ih muči, te da budu informisani o mogućnostima da sebi pomognu. Ipak, realno je da, uz sve ove ograde koje sam navela, mladi danas imaju više problema sa mentalnim zdravljem, jer je život drugačiji nego što je bio kada su generacije njihovih roditelja bile mlade“, objašnjava Buđevac.

Kad je reč o roditeljstvu, odnosno načinu na koji godinama unazad odgajamo decu, ona navodi da imamo jedan trend zamenjivanja nekadašnjeg strogog, spartanskog vaspitavanja onim koje ide u suprotan ekstrem, a koje veoma često isključuje postavljanje jasnih i čvrstih granica, zahtevanje od dece da ispunjavaju obaveze, stavljanje dece u situaciju tzv. optimalne frustracije.

„Umesto toga, postoji jedna poplava popustljivosti kod roditelja, odgajanja generacija dece koja su prezaštićena, usled čega im bilo kakav izvor stresa mnogo teže pada nego što je to bio slučaj sa ranijim generacijama. Pored toga, njihova uronjenost u digitano okruženje vodi ka problemima sa koncentracijom i učenjem, ali takođe i otvara prostor u kome se mladi suočavaju sa različitim oblicima nasilja i neprimerenog ponašanja, daleko više nego što je to ikad ranije bio slučaj, što takođe može da se poveže sa ovakvim nalazima“, ukazuje Buđevac.

Ipak, kaže da svakako ohrabruju rezultati koji nam pokazuju da oni znaju kako mogu sebi da pomognu kroz menjanje nekih životnih navika koje pozitivno utiču i na mentalno zdravlje.

Studentkinja Fakulteta političkih nauka Teodora Brkić ističe da ovaj podatak za nju nije iznenađujući.

„Na mladim ljudima je preveliki pritisak, što okoline, što onaj koji sami sebi nameću. Upis na fakultet je jedan od najboljih primera toga – svi očekuju da znamo šta ćemo upisati, svi očekuju da mi to možemo, svi očekuju da će to sve biti mačiji kašalj. Tokom studiranja je najveći stres tokom ispitnih rokova, gde takođe okolina ima veliki uticaj na naše mentalno zdravlje“, navodi Brkić.

Pored same tenzije da li će steći uslov za upis naredne godine ili budžet, da li će očistiti godinu, steći uslov za domove, stipendije, kredite, ona kaže da važnu ulogu igra i faktor da ne razočaraju širu i užu porodicu koja „ima vere u nas da sve to možemo“.

“ I uz kratke rokove, treba uskladiti i poslovni život, slobodno vreme i druženje. Od mladih se previše očekuje, a ne dobijaju razumevanje i podršku. Kada ljudi nauče koja pitanja ne treba postavljati, smanjiće se i brojevi u statistici“, zaključuje Brkić.