Mladi iz Srbije najpozitivnije stavove imaju prema Crnogorcima i Makedoncima: Šta je pokazalo istraživanje o odnosima u regionu?

U ovogodišnjem Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih Republike Srbije za 2022. godinu, koji će zvanično biti objavljen na Dan mladih (12. avgusta), došli smo do indikativnih podataka o kojima smo razgovarali sa relevantnim sagovornikom, Gezimom Muratijem iz KOMS organizacije članice iz Bujanovca, Udruženja „The Future“.

Pitali smo mlade da na skali od 1 do 4 izaberu kako se osećaju prema pripadnicima različitih nacionalnosti na teritoriji Srbije i u okruženju, s tim da ocena 1 znači „sa njima smo uvek imali bliske i prijateljske odnose“, 2 – „građanin kao i svi drugi“, 3 – „ne smetaju mi, ali ne bih se družio/družila s njima“, 4 – „ne volim ih“.

Dobili smo podatke da mladi najpozitivniji stav imaju prema crnogorskoj (prosečna ocena 1,68) i makedonskoj (prosečna ocena 1,75) nacionalnosti, a najnegativniji prema albanskoj (prosečna ocena 2,52).

Kao razlog za ovakve podatke, Gzim Murati iz udruženja „The Future“ iz Bujanovca naveo je da su to sukobi iz prošlosti i kontinuirana politika koja ponekad može biti diskriminatorna.

„Kada se govori o politici veoma važnu ulogu imaju i mediji, koji u većini slučajeva iskrivljuju poruke i stvaraju nestvarne vesti, nestvarne stavove Albanaca koji žive u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa“, rekao je Murati.

On smatra da je za poboljšanje ovog stanja potrebna inkluzivnija državna politika, kontinuirano i sistematsko ulaganje u razvoj mladih i uspostavljanje partnerskog odnosa mladih i države, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost.

„Ovo je potrebno kako bi se podstakla društvena integracija i obezbedila uključenost mladih u razvoj omladinske politike, nezavisne medije u smislu predstavljanja albanske zajednice u svetlijem izdanju, aktivnije civilno društvo u pravcu pomirenja i potencijalne mogućnosti za stvaranje saradnje, projekti koji bi mogli da doprinesu upoznavanju mladih srpske i albanske nacionalnosti itd“, naveo je on.

Za kraj, u kontekstu potrebe za pomirenjem, tolerancijom i suživotom sa različitim nacionalnostima u okviru Srbije, pitali smo ga da nam kaže koliko je prema njegovom mišljenju važna tolerancija u društvu, pogotovo među mladima.

„Verujem da je tolerancija u stanju da stvara i održava komunikaciju sa ljudima, znak za sve otvorene ideološke struje, koja se ne plaši poređenja sa drugim stanovištima, koja ne beži od duhovne konkretizacije.

Sama reč „tolerancija“ ima skoro isto značenje na različitim jezicima: na engleskom, spremnost da se bude tolerantan; na francuskom – stav kada osoba misli i postupa drugačije od tebe, na kineskom, biti velikodušan u odnosu na druge; na arapskom – milost, strpljenje, saosećanje; na ruskom – sposobnost prihvatanja drugog onakvog kakav jeste“, zaključio je on.