Mladi kao najveće probleme navode nezaposlenost i ekonomske nedaće

Ona je naglasila da 65 odsto ispitanika smatra im da sadašnji uslovi života ne omogućavaju zasnivanje porodice.

Iako podaci Ankete o radnoj snazi pokazuju da stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji godinama opada, Klašnja je predočila da je, prema podacima o uslovima i prihodima života, njih 34 odsto u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.

Uprkos tome, „Srbija stalno unapređuje institucionalni okvir u radu sa mladima i za mlade, rukovodeći se upravo njihovim položajem i potrebama“, istakla je Klašnja, povodom Međunarodnog dana mladih.

Podsetila je da je ove godine doneta Strategija za mlade, za period od 2023. do 2030. godine, u čijoj izradi je, osim predstavnika različitih ministarstava, institucija i civilnog sektora, direktno učestvovalo oko 7.000 mladih.

Ona je istakla da je u toku i proces izrade novog Zakona o mladima, koji trebalo da omogući još veće učešće mladih u donošenju odluka, kao i omladinski odgovorno budžetiranje, kroz različite mehanizme na svim nivoima vlasti, čime se utiče i na jačanje poverenja mladih u institucije.

Takođe, prema njenim rečima, budžet za omladinsku politiku Ministarstva je ove godine povećan za trećinu u odnosu na prethodnu godinu.

Klašnja naglašava da se mladima bave skoro sva ministarstva, a da Ministarstvo turizma i omladine koordinira aktivnosti u oblasti omladinskog sektora.

Da se mladi suočavaju sa ekonomskim problemima potvrđuju i iz kancelarije Poverenika i napominju da poslodavci mlade neretko angažuju da rade na određeno vreme, zbog čega često imaju manje mesečne zarade, čak niže od republičkog proseka.

Problem za mlade je i kasno osamostavljivanje, budući da više od polovine mladih uzrasta između 25 i 34 godine i dalje živi u okrilju roditeljskog doma.

S druge strane, 33 odsto pritužbi Povereniku za zaštitu ravnopravnosti tokom protekle godine odnosilo se na diskriminaciju mlađih od 18 godina.

Osim toga, Povereniku se često obraćaju i roditelji dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom zbog nemogućnosti da im se obezbedi usluga ličnog pratioca, kao i nedovoljnog kapaciteta predškolskih ustanova.

„Kada je reč o diskriminaciji, naša praksa je pokazala da za određene grupe mladih osoba problemi počinju još u najranijoj mladosti“, ukazuju iz kancelarije Poverenika.

To su, pre svega, deca sa invaliditetom i ona koja boluju od retkih bolesti, deca bez roditeljskog staranja, kao i deca romske nacionalnosti, koja žive u uslovima siromaštva i neretko imaju problem ostvarivanja prava na obrazovanje, zdravstvenu ili socijalnu zaštitu.

„U prethodnom periodu ostvaren je napredak u sferi inkluzivnog obrazovanja, ali u praksi i dalje postoje različiti problemi zbog nedovoljne saradnje obrazovnih ustanova, lokalnih samouprava i nedostatka finansijskih sredstava za usluge podrške, naročito u manje razvijenim opštinama“, naglasili su iz kancelarije Poverenika.

Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Miljana Pejić, pozivajući se na podatke iz Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2023. godinu, ističe da mladi sada u manjoj meri nezaposlenost vide kao problem, za razliku od prethodnih godina.

„Sa više od 50 odsto odgovora, mladi identifikuju i stanje životne sredine, nedostatak demokratije i pravde, kao dodatne ključne izazove koji negativno utiču na njihov položaj“, predočila je Pejić.

Kada je reč o diskriminaciji, Pejić je naglasila da je u 2023. godini 62 odsto mladih reklo da su bili izloženi nekom obliku diskriminacije, što je blagi pad u odnosu na prethodnu godinu, kada je to tvrdilo njih 67 odsto.

„Primetan je značajan pad diskriminacije na osnovu godina. Prošle godine 44 odsto mladih je doživelo ovaj vid diskriminacije, dok je taj broj ove godine 38 odsto“, kazala je Pejić.

Prema njenim rečima, broj mladih koji su bili izloženi nasilju motivisanom ličnom karakteristikom ostao je približno isti.

Za veće uključivanje mladih u procese donošenja odluka, poput učešća u javnim raspravama i komentarisanja ključnih strateških dokumenata, neophodno je da se institucije više približe mladima i njihovim načinima komunikacije i da jezik obraćanja njima bude prilagođen.

„Vidimo prostor za još bolju saradnju predstavnika i predstavnica mladih sa donosiocima odluka, pogotovo sa institucijama koje bi trebalo da obraćaju veću pažnju na mlade u okviru svojih sektorskih politika“, zaključila je Pejić.