Ilustracija Foto: FoNet/Aleksandar BardaPolovina mladih uzrasta od 15 do 30 godina oseća se lošije od kada je počela pandemija u odnosu na prethodni period, dok se tek 19 odsto njih oseća bolje a 24 odsto isto. Ovo je jedan od nalaza Unicefove ankete čija je tema bila mentalno zdravlje mladih.
Anketa je obuhvatila 1,574 ispitanika iz Srbije, putem U-report platforme (Unicefova digitalna društvena platforma koja okuplja mlade iz 80 država) u aprili 2021. godine. Slična anketa prethodno je rađena 2019, tako da je bilo moguće uporediti rezultate.
Rezultati ispitivanja pokazali su i da mladi najčešće podršku traže od članova porodice (36 odsto), kao i od prijatelja (26 odsto), dok tek 18 odsto traži pomoć od psihologa. Istovremeno, njih osam odsto ne traži pomoć ni od koga.
Bliske osobe poput članova porudice ili prijatelja i pre pandemije bile su glavni oslonac mladima, te u tom aspektu nije došlo do značajnije promene.
Unicef u svojoj analizi navodi da podatak da manje od 20 odsto mladih pomoć traži od stručne osobe “govori da je neophodno raditi na promovisanju psihološkog savetovanja i smanjenju predrasuda kako bi mladi bili slobodniji da se češće obraćaju psiholozima za pomoć i imali šansu da na vreme poboljšaju svoje mentalno zdravlje”.
Razlog zbog koga manji procenat mladih pomoć traži od psihologa može ležati i u činjenici da dobar deo njih ne zna gde može dobiti psihološku podršku – čak 37 odsto, dok približno isto toliko (38 odsto) zna.
Pri tome i anketa iz 2019, kada je 53 odsto ispitanika kazalo da mladi ne znaju kome mogu da se obrate za pomoć, ukazuje na potrebu da se pripadnici ove starosne grupe bolje informišu o psihološkoj podršci koja je svima dostupna.
Sami mladi, učesnici ankete, većinom inače smatraju da je za veću dostupnost usluga psihološke podrške potrebno prvenstveno da se smanje predrasude (37 odsto), da se obezbedi besplatno savetovanje (17 odsto), promovišu otvoreni razgovori (15 odsto) i osigura sigurno i poverljivo okruženje (15 odsto).
Oni su pri tome voljni da se i sami angažuju u promociji značaja mentalnog zdravlja na različite načine.
Na kraju, iako tema mentalnog zdravlja postaje sve prisutnija u društvu – o njoj se dovoljno ne govori. Tako 34 odsto ispitanika i dalje samo ponekad razgovara o mentalnom zdravlju, 21 odsto izuzetno retko, dok 14 odsto to nikada ne čini.
-Ovime se potvrđuju prethodni nalazi o značaju podizanja svesti i borbe protiv stigme, poboljšanju informisanosti i edukacije mladih, ali i osoba koji rade sa mladima ne bi li ih ohrabrili da otvoreno govore o problemima koji prouzrukuju ili mogu da prouzrukuju pogoršanje mentalnog zdravlja – zaključuje Unicef u analizi rezultata ankete.
Svaki deseti u riziku
Anketa Unicefa otkrila je i da 51 odsto anketiranih ističe da je imalo pozitivna osećanja u poslednje dve nedelje gotovo svaki dan ili većinu dana, a 39 odsto nekoliko dana. “Ipak, 11 odsto se u tom vremenskom okviru nije osećalo srećno, opušteno i motivisano što znači da je svaka 10-ta osoba u riziku da razvije problem sa mentalnim zdravljem usled dugoročne tuge, manjka interesovanja i osećanja zadovoljstva u svakodnevnim aktivnostima”, ističe se u analizi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
