Mladi neće na „ludi kamen“

Matičarka u Matičnoj službi opštine Pirot Slađana Božilović kaže da se mladi u ovoj opštini sve ređe opredeljuju za brak. Brak više nije popularan kao nekada, kada se smatralo da je stupanje u brak, zapravo, vreme zrelosti.

– To vreme zrelosti verovatno se sada pomerilo, jer je i starosna granica za sklapanje braka pomerana. Uglavnom se na brak odlučuju stariji od 30 godina, ili, pak, oni mlađi od 20, pa čak i 18 godina – kaže ona.

U prvih osam meseci ove godine, prema podacima Matične službe, sklopljeno je 175 brakova, a do kraja godine očekuje još tridesetak. Godišnje se u Pirotu sklopi manje od trista brakova, dok je pre dvadesetak godina „sudbonosno da“ godišnje izgovaralo više od 400 parova.

Pomeranje granice za stupanje u brak, psiholog u Centru za socijalni rad i rukovodilac Službe za decu i mlade i Službe za odrasle i stare Nataša Veljković vidi, pre svega, u neodlučnosti mladih ljudi izboru partnera.

– Razlog za pomeranje granice za stupanje u brak verovatno je, pre svega, u neodlučnosti mladih ljudi, a mislim da su u problemu i kod izbora partnera za brak. Mladi, koji nastavljaju školovanje, studenti, imaju puno obaveza i odlažu sklapanje braka sa namerom da to bude po završetku fakulteta, eventualno po nalaženju posla. Oni koji ne idu dalje na školovanje, ostaju u gradu, međusobno se dobro poznaju, kreću se u istim krugovima i onda im je vrlo teško da se odluče za brak, jer u tom uskom krugu prijatelja teško da mogu da nađu partnera. Najčešće kod tih mladih ljudi se i događa da sklope brak zato što dođe do trudnoće – objašnjava Veljkovićeva.

Ona napominje da i društvena situacija takođe utiče na pomeranje granice: čak 99 posto mladih porodica zavisi od roditelja, i u stambenom i u materijalnom pogledu, i to u velikoj meri otežava uspešnost njihovog braka.

Sociolog Mihajlo Manić smatra da su nesigurna egzistencija, dobro plaćena karijera, bezuspešno traganje za pravom osobom, ili čak bežanje od „bračnih okova“ – samo neki od razloga zbog kojih je sve više onih koji oklevaju da stanu na „ludi kamen“.

– Muškarci, sa pravom ili ne, sve više utehu traže u odgovoru da je danas jako teško pronaći „poštenu devojku“, dok na suprotnoj strani devojke uzvraćaju sa opaskom da ne žele da u braku izdržavaju nesposobne, nezaposlene i neodgovorne „mamine sinove“. Jedna grupa ljudi stvara takozvane kohabitacione veze, bez zvaničnog braka, smatrajući da je to prevaziđena institucija. Sa druge strane ima i onih koji su završili svoje školovanje, imaju relativno stabilnu egzistenciju, dovoljno materijalnih uslova za osnivanje bračne zajednice ali to ne čine iz nekih drugih razloga – psiholoških, kulturoloških, emotivnih – kaže Manić.

S druge strane, od početka godine razvedeno je 37 brakova.

– Razvode se parovi koji su i po 25 godina u braku, ali i oni čiji „staž“ traje svega nekoliko meseci. Broj razvedenih brakova u ovoj godini sigurno je veći. Zbog reforme sudstva i izbora sudija, tek očekujemo da nam stignu presude u većem broju – kaže matičarka Slađana Božilović.

Prema rečima sociologa Mihajla Manića, najčešći razlozi za razvod braka jesu međusobna zasićenost, nemogućnost nastavka tolerancije i kompromisa, kao i preljuba. Zbog toga je brak životno „radno mesto“, a ne samo želja da dvoje ljudi žive zajedno.