Mladi u Srbiji: Novac nije merilo uspeha

Rezultati su predstavljeni da današnjoj panel diskusiji, a istraživanje je sprovedeno u cilju da se bolje upozna i razume generacija mladih rođena između 2000. i 2013. godine, odnosno Lajk generacija, kako je nazvana tokom ovog istraživanja.

Čak 77 odsto mladih ispitanika odgovorilo je da životnog partnera ne bi birali na osnovu materijalnog stanja, dok je preko 90 odsto njih navelo da se ne slaže da ljubav ne uspeva tamo gde vlada siromaštvo.Polovina ispitanika smatra da njihovi vršnjaci ulaze u emotivne veze ranije u odnosu na starije generacije, a trećina da se u tom pogledu ne razlikuju od starijih generacija.

Dejan Radosavljević iz IPSOS-a istakao je da se današnju generaciju tinejdžera ne karakteriše dominantno, kako se često navodi, buntovnička priroda.

“Oni imaju razvijen bunt koji je vidljiv na društvenim mrežama, ali u realnom životu su čak i manje skloni buntovničkom ponašanju u odnosu na prošle generacije”, naglasio je Radosavljević. Ono što karakteriše ovu generaciju, dodao je, jeste sposobnost brzog učenja koju su razvili zahvaljujući obilju sadržaja koji im je dostupan na klik.

“Oni su prvi pravi kosmopoliti, nemaju stereotipe kakve smo imali mi, otvoreni su, sve mogu da sažvaću, sve je prihvatljivo”, kazao je.

Kako su pokazali rezultati, 60 odsto pripadnika ove generacije smatra da se u Srbiji loše živi, a čak dve trećine njih navelo je da misle da će živeti u inostranstvu.

Ono što je naročito zanimljivo jeste raznolikost ličnosti koje su ispitanici označili kao svoje uzore i idole. Dok 48 odsto njih prepoznaje među članovima porodice, a i u svom okruženju, svaki treći ispitanik kao uzora i idola nije istaklo nijednu osobu. Među istorijskim ličnostima u njihovom slučaju izdvaja se Nikola Tesla, kao i car Dušan i knez Lazar, dok s druge strane, od savremenika nabrajaju Novaka Đokovića, Ronalda, jutjubera Baku Prase, Ilona Maska, Miloša Bikovića, Svetlanu Ražnatović i Arianu Grande.

Urednik Noizz Galeb Nikačević ukazao je na brzinu kojom mladi konzumiraju kulturu, te na odsusvo truda i angažovanja u tom smislu.

“Tu nema sadržaja, to su samo forme koje klinci usvajaju kroz stilske odrednice”, kazao je Nikačević.

Na internetu je svakodnevno njih 95 odsto, više od polovine njih provodi na internetu duže od tri sata dnevno, a 87 odsto svakodnevno je na društvenim mrežama. Ipak, samo njih 30 odsto spada u aktivnije korisnike koji objavljuju i komentarišu.

“Oni se plaše šta će da objave ili lajkuju i onoga što će to reći o njima. Oni su generacija posmatrača”, kazao je Radosavljević. Na pitanje u čemu je korist od korišćenja interneta, 73 odsto ispitanika istaklo je da se tako informišu, dok je polovina navela da je to “snalaženje u životu”.

Profesor na Filozofskom falultetu Aleksandar Baucal skrenuo je pažnju da upravo to što se današnji tinejdžeri “ne obavezuju na jednu priču” može biti i dobra priprema za život kakav će oni voditi tokom narednih decenija, te podsetio na pojedine procene da će svaki čovek u budućnosti tokom života promeniti 14 profesija, a da su među danas najtraženijim zanimanjima upravo ona koja do pre 10 godina nisu ni postojala.

“Oni uče da žive u trenutku, ne obavezuju se”, kazao je Baucal i dodao: “Još jedna ogromna razlika između naše i njihove generacije jeste ta da su oni danas sami kreatori sadržaja, dok je u naše vreme ono što smo konzumirali zavisilo od onoga što nam je servirano u medijima i dostupno”.

Zanimljivo je i to što su na pitanje koji im je omiljeni muzičar mnogi ispitanici navodili imena jutjubera koji proizvode muziku.

Direktorka Balkan Tube Festa Mirjana Vladisavljević ukazala je da među zajednicom jutjubera uvek postoji “vođa”.

“To je do skoro bio Muđa, sada je Baka Prase. Kada on kaže da nešto ‘valja’ ili ‘ne valja’, to su hiljade klinaca koji će to da slede, što možete videti po njihovim lajkovima i komentarima”, kazala je ona.

U Srbiji danas postoji preko 150 jutjubera koji imaju više od 100.000 subskrajbera, a njihov motiv da uđu u ovaj “biznis” uglavnom je novac, ali i slava i popularnost.

Pred kraj panela učesnici su se osvrnuli i na to koliko ova generacija prati druge medije osim interneta, na sta je Nikačević ukazao da ova generacija vrlo malo čita i da se informisu najviše na Jutjubu, Instagramu i Insta storiju. Radosavljević je istakao da, prema prošlogodišnjem IPSOS-ovom istraživanju, mladi zaista ne čitaju novine i magazine, ali i te kako konzumiraju druge medije.

“Ispostavilo se da mladi u proseku pet sati dnevno provode u gledanju televizije, za razliku od odraslih kod kojih taj prosek iznosi devet sati, s tim što postoji značajna razlika u programu koji prate”, naglasio je Radosavljević.

On je dodao da je poslednjih godina u porastu radio koji se, zahvaljujući zabavnom sadržaju poput muzike, uspešno prilagodio današnjem vremenu.