U Osnovnom sudu u Nišu danas je na sedam godina zatvora osuđen Nemanja Stamenković (19) iz Beograda koji je 4. januara ove godine, upravljajući velikom brzinom „audijem A 6 kvarto“, izazvao tešku saobraćajnu nesreću u kojoj su smrtno stradali pešaci na trotoaru Andrej Prekljušaj (12) i Dejan Ilić (48).
Maksimalna zakonom propisana kazna za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja je osam godina zatvora, ali Stamenkoviću nije izrečena pre svega zato što je mlađe punoletno lice, a pritom je mlad i neosuđivan.
Presudom mu je, takođe, zabranjeno upravljanje vozilom na pet godina nakon što odsluži zatvorsku kaznu, a produžen mu je i pritvor do početka odsluženja kazne.
– Uzrok skretanja automobila je nepropisna brzina. Delo je izvršeno iz nehata, ali on je bio svestan svojih postupaka, jer se školovao za vozača i bio svestan posledica, a njegovo sećanje je bilo očuvano. Bez obzira što postoje olakšavajuće okolnosti, ima mesta za ovakvu kaznu zbog težine posledica. Izgubljena su dva ljudska života, od kojih je jedna žrtva dete – rekla je sudinica Gordana Petrović.
Ona je dodala da je sud prihvatio mišljenja veštaka saobraćajne i medicinske struke, a da nije prihvatio odbranu okrivljenog.
Stamenković se u završnoj reči izvinio i tražio oproštaj, dodajući da bi “voleo da vrati vreme, da se ništa od ovoga nije desilo i da su svi živi i zdravi”.
Zamenik osnovnog javnog tužioca Vladimir Stanojević zatražio je danas, takođe u završnoj reči, maksimalnu kaznu od osam godina zatvora i produženje pritvora Stamenkoviću između ostalog i zbog velikog uznemirenja javnosti koje još uvek traje, dok je Stamenkovićev advokat Saša Knežević optužio medije da su vodili krivični postupak umesto suda.
Stanojević je kazao da je nesumnjivo utvrđeno da je Stamenković kretao brzinom većom od 130 kilometara na čas i izgubio kontrolu nad vozilom, kojim je upravljao “na nasilnički i bahat način”.
– Pri tako velikoj brzini on se popeo na biciklističku stazu, a zatim i na trotoar. Da se kretao dozvoljenom brzinom (koja je u tom delu grada 60 kilometara na čas, prim. aut.), vozilo bi se zaustavilo 24 metra ranije, pre biciklističke staze i mesta na trotoaru gde je udario u pešake. I to je tokom postupka utvrđeno- rekao je tužilac Stanojević, dodajući da je ovo tokom sudskog postupka nesumnjivo utvrđeno.
Stanojević je još rekao da je veštačenjem utvrđeno i da je Stamenković u trenutku nesreće bio uračunljiv, svestan, priseban i organizovanog ponašanja, te da nisu pronađeni bilo kakvi organski poremećaji i drugi razlozi koji bi opravdali tegobe koje je on, po sopstvenoj tvrdnji, imao u momentu nesreće.
On je Stamenkovićevu izjavu da je u trenutku nesreće “izgubio svest”, nakon što je “osetio grčenje u mišićima vrata i tela i šum u uhu”, te “počeo da gubi orijentaciju u prostoru”, dok su “predmeti počeli da mu beže pred očima” nazvao neistinitom.
Stamenkovićev advokat Knežević je ocenio da su mediji odgovorni za “veliku tenziju i histeriju koja se proteže kroz čitav postupak”, a koja je zasnovana na “puno izrečenih laži”.
– Sve vreme je postojao pritisak medija, ne javnosti, već medija koji su sami konstatovali da je javnost uznemirena. Krivični postupak treba da vode sudovi, a ne mediji- rekao je Knežević u završnoj reči.
On je kritikovao način na koji se izveštavalo, kao i “protivzakonito ‘curenje’ detalja iz istrage”.
Analizirao je i pojedine objavljene informacije, posebno na početku postupka, kada su između ostalog objavljene izjave građana da je oko mesta nesreće neko danima pre nesreće „divljao“ sličnim automobilom.
Na jednom od prethodnih ročišta psihološkinja Tatjana Milenković, članica komisije veštaka, kazala je da je utvrdila da je kod Stamenkovića saosećanje sa žrtvama „sasvim marginalizovano“ i da postoji “izostanak autentičnog osećaja krivice“, već je takav osećaj “deklarativan”.
Ona je rekla da je tokom razgovora Nemanja S. bio više fokusiran na sebe, svoje tegobe, život i detinjstvo, a da nijednom nije spontano pomenuo preminule.
– On je odgovarao da je polovina krivice na ocu koji mu je dao auto, iako on ima položenu i B i C kategoriju, a da je druga polovina krivice na njegovoj bolesti. Nikakav faktor lične odgovornosti nije uzeo u obzir, a ako nema lične odgovornosti, nema ni krivice. On je pokazao određenu empatiju samo za najbliže članove porodice- rekla je Milenković.
Stamenković je tokom suđenja potvrdio da je do nesreće došlo, ali je negirao krivicu, navodeći između ostalog da je u trenutku nesreće imao neurološki ispad zbog kojeg je izgubio svest.
On je tada izjavio saučešće porodicama poginulih i zamolio ih za oproštaj, ali je dodao da su „sve tri porodice oštećene“.
U “audiju” su bili i saputnik D.O. (51) i dve maloletne devojke, a niko od njih nije povređen.
Ovaj slučaj izazvao je veliku pažnju javnosti, naročito u Nišu, gde su organizovani građanski protesti, na kojima je kritikovana policija jer “nije reagovala na višestruka upozorenja na brzu, bahatu i opasnu vožnju automobila”, koji je, po njihovim rečima, bio upravo “audi”kojim je upravljao Stamenković.
Građani su optuživali policiju i za zataškavanje ovog slučaja, pošto nije objavila ime vozača “audija”, kao ni detalje nesreće.
U niškoj Policijskoj upravi negirali su optužbe, ali je uprkos tome nešto kasnije, na sastanku tadašnjeg ministra policije Aleksandra Vulina u Nišu, smenjen načelnik niške saobraćajne policije Dragan Pešić.
Čitulje i cveće
Na mestu nesreće na Bulevaru Medijana i danas stoje čitulje stradalih pešaka i cveće. Mediji su izvestili da je “audi” kojim je upravljao Stamenković usmrtio dečaka Andreja Prekljušaja dok se trotoarom vraćao iz obližnjeg tržnog centra „Stop šop“, gde je kupio punjač za mobilni telefon.
Od siline udara dečak je preleteo preko ograde koja deli trotoar od zemljišta niškog Vodovoda i ostao na mestu mrtav.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.