„Spasio mačke bačene u šaht“, „Skočio u reku da izvadi štenad koja su bila vezana lancem“, samo se dva od mnogobrojnih novinskih i TV priloga u kojima se opisuju humanitarni podvizi Marka Spirića tridesettrogodišnjeg Vranjanca koji je odavno posvećenik zaštite pasa i mačaka ne samo u Vranju već na celom jugu Srbije.
„Bavim se nečim što volim. Pomažem životinjama da prežive, da nadju svoj mir i sigurnost“, priča Marko, koji odavno u svom domu u skladu sa skromnim finasijskim mogućnostima trenutno čuva šest napuštenih pasa i dve mačke. Putem društvenih mreža stalno apeluje na ljude da udome napuštene životinje.
„Od mene očekuju mnogo više nego što ja mogu, a zauzvrat nemam nikakvu podršku od lokalne samouprave iako živimo u gradu koji ima 80.000 stanovnika. Ljudi su okrenuti onome što je biznis, što donosi profit, a briga za nečiji pseći ili mačji život za njih nije interesantna jer nema nikakvu komercijalnu dimenziju“, objašnjava nam Marko, koji se bavi i novinarstvom, a bio je i radio voditelj. Sada piše blogove, na temu brige o napuštenim životinjama.
Poverava nam svoj davnašnji san da na sopstvenom placu od oko 600 kvadratnih metara napravi egzil za pse i mačke.
„Obraćao sam se na mnoge adrese, ali odgovora nema. Jednostavno ljudi nisu zainteresovani za tako nešto. Lakše je da pse i mačke lutalice potovare u kamion i oteraju ih negde gde će umreti od gladi. Česti su i slučajevi trovanja koje na svoju ruku sprovode građani kojima smetaju grupe izgladnelih životinja“, navodi nam Marko zalažući se za „širu akciju besplatne sterilizacije kako bi se sprečilo masovno pojavljivanje životinja koje onda ostanu prepuštene same sebi“.
Osim pasa i mačaka Marko je pre dve godine pronašao dve male sove, doneo ih kući a kada su poodrasle vratio ih u njihovo prirodno stanište, o čemu redovno piše na portalu Pokazivač pokušavajući da na taj način utiče na kolektivnu svest građana o brizi za napuštene i povređene životinje i ptice.
U akcijama spašavanja pasa i mačaka često je Marko rizikovao i svoje zdravlje jer je ulazio u septičke jame, kanalizacionu mrežu, prljave vodotokove, kako bi na poziv građana spašavao od smrti životinje. Pamti i slučaj spašavanja štenca koji je 15 dana bio zarobljen u jednom šahtu, a kada su vatrogasci odbili da mu pomognu akciju spašavanja izvršio je uspešno sam.
„Sve što radim i dalje među mojim sugrađanima ne nailazi na adekvatnu reakciju pre svega kod nadležnih gradskih službi u komunalnom preduzeću, među veterinarima koji bi mogli da pomognu. Ima humanih ljudi koji mi doniraju hranu, ali na kraju sve se svede na moj skromni budžet od majčine penzije i honorara koje uspem da zaradim. To je nedovoljno, a ne treba puno da se i u ovim ekonomski teškim vremenima obezbedi malo za one kojima bi to puno značilo“, kaže Marko navodeći da neće odustati od onoga čemu se od detinjstva posvetio.
On računa da će vremenom njegova misija dobiti određeni odjek s obzirom i na činjenicu da kod mladih ljudi postoji kroz neformalne građanske grupe želja za aktivizmom u ovoj oblasti, koja nažalost još uvek nije prepoznata na ozbiljan i konkretan način.
„Isto kao što brinemo o parking mestima, čišćenju reka, ne razumem zašto se tako odnosimo prema životinjama koje nas u sve većem broju kako se povećava broj gradskog stanovništva postaju deo naše svakodnevice“, upitan je naš sagovornik, navodeći da se kultura življenja u jednoj sredini ogleda i odnosom prema životinjama u prvom redu psima i mačkama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
