Mladić čeka dokaze Tužilaštva

Sudija Meron je, kako je saopštio Tribunal, ocenio da je zahtev za izuzeće sudije Orija bez osnova i da odbrana nije dokazala tvrdnju da je sudija Ori ostavio utisak pristrasnosti na njenu štetu.

Posle odluke sudije Merona, suđenje generalu Mladiću počeće uvodnom rečju tužilaštva koje će potrajati šest radnih sati. Branioci su najavili da neće izlagati uvodnu reč dok tužioci ne završe izvođenje dokaza, kao i da se Mladić neće obraćati sudu. Prvog svedoka optužbe Tribunal bi trebalo da sasluša 29. maja.

U obrazloženju zahteva za izuzeće sudije Orija, podnetog prošlog petka, Mladićev branilac Branko Lukić naveo je da je Ori bio sudija u više slučajeva u kojima su nekadašnji Mladićevi saradnici osuđeni. Naveo je i da je kao Holanđanin pristrasan kad je reč optužbama protiv Mladića za zločine u Srebrenici 1995. Odbrana je, inače, u više navrata upućivala zahteve sudu da se početak procesa odloži za tri ili šest meseci, a poslednji put preksinoć. U tom zahtevu za odlaganje, Lukić se poziva na to da tužilaštvo nije ispunilo svoju obavezu obelodanjivanja dokaznog materijala. Lukić tvrdi da odbrana nema vremena da se pripremi za unakrsno ispitivanje svedoka.

Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske, optužen je za genocid nad više od 7.000 srebreničkih Muslimana u danima pošto je VRS 11. jula 1995. zauzela tu enklavu pod zaštitom holandskog bataljona UN. Optužnica mu na teret stavlja i progon Muslimana i Hrvata širom BiH, kao i terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje „plavih šlemova“ UN za taoce.

Posle 16 godina skrivanja, Mladića su uhapsile vlasti Srbije, 25. maja prošle godine, a potom, u dva prva projavljivanja pred sudijama Tribunala, u junu i julu, on je odbio da se izjasni o krivici nazivajući optužbe „gnusnim“. U jednom od pretresa njegove kuće u Beogradu, dok je bio u bekstvu, nađene su i Tribunalu predate njegove ratne beležnice. One su uvrštene u obimnu dokumentaciju optužbe. U ratnim beležnicama, koje je Akcioni tim za završetak saradnje sa Haškim tribunalom predao Tužilaštvu Tribunala, pisanim rukom, ćiriličnim slovima, Mladić je podrobno i veoma detaljno opisivao sastanke sa Slobodanom Miloševićem, Jovicom Stanišićem, pukovnicima i nižim oficirima.

Tako je, recimo, pod datumom 26. januar 1995. godine, Mladić opisao sastanak sa pukovnikom Milanom Rundićem, posle kojeg je zabeležio da se „u Bileći može osposobiti fabrika za proizvodnju municije“ i da „ima mogućnosti da se kuju košuljice za mine od 60 milimetara“.

Tužilaštvo navodi da zabeleške sa sastanka, koji je održan 30. juna, povezuju Stanišića sa paravojnim jedinicama iz Erduta i Đeletovaca, odnosno s arkanovcima i sa „škorpionima“, koje su direktno uključene u zločine koji se navode u ovom predmetu.

U beležnici se nalaze zapisi i sa sastanaka Mladića, Stanišića i drugih visokih političkih i vojnih lidera sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, održanim između 27. januara i 5. septembra 1995.

„Glava zmije u Sarajevu“

Mladić: Ovako Fikrete Abdiću… Još mi pogine jedan ijedan vojnik u Sarajevu, oko Sarajeva, u garnizonu Pazarić… i cijelom tom komunikacijom…

Abdić: Da, da.

Mladić: Bilo u blokiranim kasarnama, bilo ovamo, izvršit ću odmazdu, Fikrete Abdiću, da ćete se u čudu naći šta vas je snašlo…

Mladić: Glava zmije je u Sarajevu… To ste vi koji sedite u tom Predsjedništvu.

Abdić: Da, da.

Mladić: Koji ste napravili ova čudesa… I neću pustiti Sarajevo na miru, dok u njoj iko diše, ako me budete povukli za obarač, narod ću pustiti na četiri strane u civilnom odelu nek ide bez oružja u civilnom odijelu, kako god ko hoće. Molim vas, nemojte me vuć za obarač. Jel to jasno?

Odlomak iz transkripta presretnutog razgovora Ratka Mladića i Fikreta Abdića od 23. maja 1992.