Mladić odgovoran za Srebrenicu

On je rekao da se nastavak suđenja odlaže zbog značajnih grešaka tužilaca, koji imaju obavezu da o svim dokazima obaveste Mladićevu odbranu.

Ori je juče izjavio da sudije i dalje analiziraju „obim i pun uticaj“ greške i da će pokušati da datum nastavka procesa odredi „što je pre moguće“. Tužilaštvo je već priznalo grešku i ne protivi se odlaganju. Izvođenje dokaza je trebalo da počne 29. maja, a Mladićev advokat je zatražio odlaganje od šest meseci.

Suđenje Mladiću počelo je prekjuče uvodnom rečju Tužilaštva, koja je završena juče detaljnim navodima za zločin u Srebrenici. Tužilaštvo je prihvatilo tvrdnje odbrane da Mladić, kad je reč o Srebrenici, ima alibi pošto je od 14. do 17. jula 1995. bio u Beogradu (15. se sastao sa međunarodnim pregovaračima, a 16. bio na svadbi), ali ne prihvata da on kao ratni komandant Vojske RS nije znao šta se dešava. Mladić je, po tužilaštvu, direktno odgovoran za srebrenički masakr, jer „samo je vojska koja se strogo kontroliše sa samog vrha mogla uspešno da sprovede ubistvo 7.000 ljudi za samo četiri dana“. Tužilac Dermot Grum izjavio je da Mladić nije optužen „zato što je bio loš vojnik ili loš komandant“, već zato što je svoje vojne veštine i autoritet vođe upotrebio za počinjenje zločina.

Po tužilaštvu, operacija Vojske RS u Srebrenici – pod nazivom „Krivaja 95“ – imala je legitiman vojni cilj, da se razdvoje enklave Žepe i Srebrenice i time spreči da jedna drugoj pružaju podršku. Drugi cilj, kako navodi Tužilaštvo, „bio je daleko od legitimnog“ – napad na muslimanske civile i UN, kako bi se stanovništvo od 40.000 ljudi potisnulo na gradsko područje Srebrenice. Pošto su enklavu okruživale daleko nadmoćnije snage VRS, muslimanske snage su odbile da se razoružaju i napadale su srpska sela i vojne položaje oko enklave, prisiljavajući VRS da tu drži trupe, umesto da ih prebaci na sarajevski front, rekao je tužilac Piter Mekloski opisujući situaciju uoči napada, koji je počeo 6. jula 1995. Narednih dana, VRS je zauzela ključna posmatračka mesta holandskog bataljona i držala nekoliko holandskih vojnika kao taoce u Bratuncu. NATO u prvi mah nije reagovao, a kasnije je „bacio nekoliko bombi, ali bez rezultata“, podsetio je Mekloski. Mladić, generali Radislav Krstić i Milenko Živanović i snage RS ušli su po podne 11. jula u praznu Srebrenicu, kazao je Mekloski. U međuvremenu, prema rečima tužioca, grupa od oko 15.000 muškaraca, od kojih je trećina bila naoružana, i manji broj žena i dece, bežali su kroz šumu prema Tuzli, dok je oko 25.000 žena, dece i starijih i oko 1.000 vojno sposobnih muškaraca došlo u Potočare, gde je bila baza UN.

VRS je ušla u Potočare 12. jula i Mladić se tamo sastao s komandantom holandskog bataljona Tomom Karemansom, na koga je, kako se vidi na drugom video-snimku, vikao i pretio mu. Narednog jutra, Mladić je rekao grupi muslimana da svi moraju predati oružje, a Momiru Nikoliću – koji je prvi oficir Vojske RS koji je priznao krivicu za Srebrenicu, a najavljen je kao svedok Tužilaštva na suđenju Mladiću – naredio da muškarci stari između 16 i 60 godina budu odvojeni od porodica i ubijeni na pogodnoj lokaciji. U međuvremenu, od oko 15.000 ljudi koji su se kretali ka Tuzli, polovina njih – oko 7.000 – probila se i, posle sukoba 15. i 16. jula sa snagama VRS, stigla do Nezuka, koji je bio pod muslimanskom kontrolom. Ostali su zarobljeni ili su se predali 12. jula, a organizovana masovna streljanja počela su 13. jula ujutro, rekao je Mekloski i naveo pojedinačno datume, lokacije i broj ubijenih.