Početak suđenja bivšem komandantu Vojske Republike Srpske generalu Ratku Mladiću, optuženom za genocid u BiH, juče su pred Haškim tribunalom obeležili sitniji incidenti u kojima je optuženi aplaudirao sudu i tužilaštvu i komunicirao sa publikom na galeriji.
Kako javljaju izveštači onlajn medija iz regiona, Mladić je publici, u kojoj su bile i žene iz Udruženja žrtava iz Srebrenice, navodno pokazao naslovnu stranu knjige o kralju Petru, a u jednom trenutku prešao prstom preko vrata kao da preti. Prethodno su one negodovale glasno i komentarisale postupak. Predsedavajući sudskog veća holandski sudija Alfons Ori upozorio je Mladića da se „suzdrži od neprimerene komunikacije sa nekim u galeriji za javnost i da se koncentriše na suđenje“.
– Ukoliko se neprimerena komunikacija nastavi, bez obzira ko je inicira, na staklo između sudnice i galerije biće navučen zastor – rekao je sudija Ori.
Proces je počeo uvodnom rečju tužioca Dermota Gruma, koji je prvo istakao da je „Mladićeva ruka“ zajednička u svim zločinima koje su njegove snage počinile nad hiljadama građana BiH „samo zato što nisu bili srpske nacionalnosti“.
– Zajedničko tim zločinima jeste i zločinačka namera da se bosanski Muslimani i Hrvati trajno uklone sa velikog dela teritorije BiH, na koju su lideri bosanskih Srba polagali pravo – naveo je tužilac i dodao da su zločini Mladićevih snaga na nekim lokacijama dosegli nivo genocida. Prema optužnici, i zločini prema Hrvatima se mogu kvalifikovati kao genocid.
– Do trenutka kada su Mladić i njegove trupe ubile hiljade u Srebrenici, oni su dobro uvežbani u veštini ubijanja i efikasni u etničkom čišćenju – kazao je tužilac. Prema njegovim rečima, kada je Mladić pre tačno 20 godina postao komandant Vojske RS, dobio je mandat da ostvari šest strateških ciljeva donetih u parlamentu RS u maju 1992, od kojih je prvi i najvažniji razdvajanje Srba od Hrvata i Muslimana u BiH. „To je značilo da se radikalno promeni etnički raspored u BiH“, ukazao je Grum.
Optužnica u 11 tačaka Ratka Mladića tereti za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja rata. U dve tačke, Mladić je optužen za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština – Bratuncu, Foči, Ključu, Prijedoru, Sanskom Mostu, Vlasenici i Zvorniku. Devet tačaka optužnice na teret mu stavljaju progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, prisilno premeštanje, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje talaca, a među tim navodima je i blokada Sarajeva.
Pre početka suđenja sudija Alfons Ori rekao je da bi svedočenje prvog svedoka optužbe, zakazano za 29. maj, moglo biti odloženo zbog „značajne greške“ koje je tužilaštvo počinilo u obelodanjivanju dokaznog materijala odbrani.
Lično gađao snajperom po Sarajevu
Opisujući kako je komandant VRS držao Sarajevo „na svom dlanu“ 1992-95, podvrgavajući stanovništvo „kampanji terora“ neselektivnim granatiranjem, snajperima i uskraćivanjem hrane, vode i struje, tužilac je naveo da Ratko Mladić tvrdi da je lično činio zločine u ovom gradu. Optužba je u sudnici prikazala i snimak na kojem Mladić, vozeći jednog srpskog iseljenika iz Kanade, kaže, kako je prevedeno, da „kad god ode u Sarajevo… nekog ubije“, psujući, istovremeno, „Turke“. Tužilac Dermot Grum prokomentarisao je da „Mladić govori kako je lično snajperisao ljude u Sarajevu, kao da je to neki sport ili rekreacija“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
