Odbrana generala Ratka Mladića obavestila je međunarodni sud u Hagu da Mladićev prvi advokat Branko Lukić neće učestvovati u raspravi o žalbama na prvostepenu presudu, koja je zakazana za sutra.
Učešće Mladićevog drugog branioca Dragana Ivetića, prema danas objavljenom podnesku odbrane, potvrđeno je samo provizorno, budući da zavisi od rezultata testa na korona virus kojem je Ivetić podvrgnut posle nedavnog boravka u Africi.
Odbrana je u podnesku ponovila ranije protivljenje zakazivanju rasprave o žalbama pre nego što specijalisti utvrde da li je Mladić proceduralno sposoban.
Branioci navode da advokat Lukić ne može učestvovati u raspravi, ni u sudnici u Hagu, ni putem video veze, ne samo „zbog zdravstvenog rizika putovanja tokom globalne pandemije bez karantina (naročito po klijenta)“, nego i zbog toga što bi učešćem prekršio kodeks advokata u Srbiji.
Odbrana tvrdi da nije u mogućnosti da ostvari „smislenu komunikaciju“ s Mladićem, da ne može da dobije njegove instrukcije i da je apelaciono veće, zakazivanjem rasprave uprkos protivljenju branilaca, prekršilo Mladićeva prava i onemogućilo zadovoljavanje pravde.
Kobranilac Ivetić će, kako je najavila odbrana, ukoliko rezultat testa na korona virus bude negativan, učestvovati u raspravi, kako apelaciono veće ne bi steklo „pogrešan zaključak“ da se Mladić odrekao prava da obrazloži svoju žalbu na prvostepenu presudu.
Rasprava o žalbama zakazana je za sutra i sredu.
Bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske (VRS), generala Mladića (77), Haški tribunal je 22. novembra 2017. prvostepenom presudom proglasio krivim za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora kao talaca, 1992-95.
Po presudi, to su bila četiri udružena zločinačka poduhvata čiji je zajednički cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikog dela teritorije BiH, radi uspostavljanja srpske dominacije.
Ta zlodela su, pored srebreničkog genocida, u presudi kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti; kršenje zakona i običaja ratovanja i Ženevskih konvencija.
Na tu presudu, žalbu je uložila odbrana, tražeći da Mladić bude oslobođen ili da mu bude ponovo suđeno. Po odbrani, nije dokazano postojanje zločinačkih udruženja, niti da je Mladić u njima učestvovao.
Odbrana u žalbi tvrdi da Mladić nije imao pravično suđenje, zato što su njegova prava „grubo prekršena“.
Branioci su se žalili i na kaznu koju je raspravno veće izreklo Mladiću, uz tvrdnju da sudije nisu u obzir uzele olakšavajuće okolnosti.
Tužilaštvo je žalbom zatražilo da Mladić bude proglašen krivim i za genocid u još šest opština u BiH, tvrdeći da je tokom suđenja dokazalo njegovu krivicu. Prvostepenom presudom, general Mladić je oslobođen po toj tački optužnice.
Svoju žalbu, Mladićeva odbrana će, pred apelacionim većem sudskog Mehanizma u Hagu, obrazlagati tokom tri sata u utorak, 25. avgusta.
Tužioci će, potom, istog dana imati priliku da tokom dva sata odgovore na tvrdnje branilaca.
Tužilaštvo će svoju žalbu izložiti u sredu, 26. avgusta, a odbrana će zatim odgovoriti.
Na kraju rasprave, u sredu, priliku da se obrati sudijama sudskog Mehanizma u Hagu, pravnog naslednika Haškog tribunala, imaće i general Mladić.
Usmenom raspravom o žalbama biće okončano izvođenje dokaza u procesu generalu Mladiću. Sudije će zatim većati o pravosnažnoj presudi.
Predsednik haškog suda Karmel Ađijus (Carmel Agius) najavio je nedavno pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku da će pravosnažna presuda Mladiću biti izrečena u prvoj polovini 2021.
General Mladić je u pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen) od kraja maja 2011. Uhapsile su ga vlasti Srbije, 26. maja te godina, u Lazarevu kraj Zrenjanina.
Prvu optužnicu za genocid u Srebrenici, Haški tribunal je protiv Mladića podigao u novembru 1995.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.